Мртав Срђа

 

 

Мртав Срђа

 

К’о брег срушен лежи јуначина

Брци ране на грудима крију.

Модри прсти црну земљу рију.

Из очију бије помрчина...

 

Мртви Турци дршћу око њега.

Лева рука тешки топуз држи.

Мач још крвав бојним бесом пржи.

Вук престрављен равним пољем бега.

 

А он киван... Пала царству међа...

Три је смрти отерао сваљен.

Ко џин божјим громом раскрвављен

-         Мртав лежи Срђа Злопоглеђа!