Змаје од Јастрепца
Вите јеле кад загрле боре
И умукну будилници петли,
Сјајна муња с Јастрепца засветли,
Па се спусти на Лазове дворе.
Под биљуром, на врх куле беле,
Дивљих ружа сплет што крије груди,
Госпу лепу горском чежњом буди:
Устај, млада Југовића селе..
А к’о талас месечине сјајне,
Мирис здравца и јасмина плине.
Кроз прозоре пламна муња мине.
Ноћ, мирише; месец снује тајне.
Тако сваке ноћи у Ивање
Змај долеће с анђелском честитком;
Љуби госпу, па се гори по том
Вине - будећ небеско раздање...
Нема коментара:
Постави коментар