Шенлук
(8. новембра 1918.)
Топови грме, шенлук се чини,
Орлови Бели кликћу на Дрини,
Поздраве шаљу вековном робу:
Демони црни снију у гробу!
Крше се крути, несносни ланци,
Освићу роду ведрији данци.
Сунце Слободе с Авале сину,
С обзорја нашег расплину тмину...
Свуда се слави... Кандила горе...
По целој Босни песме се хоре.
У нашем селу ражњи се секу,
Најбољи
брави кољу и пеку.
Спремају ново јело и пиће
Чим ће послужит див-Обилиће.
Девојке плету од цвећа венце
Да њим ките Орле првенце.
Славалук дивни подигла јуче
Сеоска младеж, уз помоћ уче,
Куда ће проћи хероји смели,
Спасили што су народ нам цели.
„Добро нам дошли, Орлови Бели,
Цео вас народ одавно жели!
Срећно нам стигли, Змајеви-диви,
Живели навек, род нека живи!”
Учитељ тако горе напис’о..
Славолук цвећем сав је мирис’о...
Тробојке наше врх њег се вију,
Праскају пушке, добоши бију:
“Сутра ће доћи Змајеви рода:
Живела веке наша Слобода!
Нека је слава и хвала њима
Који се бише за живот свима!”
Коло се сплело крај славалука:
Момак до моме - рука и рука.
Тамбуре брује, песме се хоре,
И коло игра до беле зорe...
Тек сину прва зорина зрака,
Дојезди чета српских јунака
На коњима брзим, са шлемовима,
Оружје светло звекће на њима.
Коло се пусти, а младеж кликће:
“Бог нека живи див-Обилиће!”
Радосне сузе навреше свима,
А чича Сава прозбори њима:
„Добро нам дошли, Соколи сиви,
Вашем јунаштву свако се диви!
Векове дуге чекасмо брата
Да нас спаси од смрти џелата.
Посвуда где се реч српска чује
Васкрслог рода звона сад брује..
Хвала вам, браћо, узори-диви,
Живели вечно, народ да живи!”
“Живели!” громко селом захори
А јунак с коња поче да збори:
„Хвала ти, старче, на речи такој,
И вама, браћо, и сестри свакој!
Заветна Мис’о, то свето дело,
Нашом се крвљу извела смело!
Јединство грли сва три сад брата!
Словенца, Срба и брата Хрвата!”
Тек што је јунак беседу реко
Грмнуше пушке, а моме младе
“Хвала вам, слава!” јекну далеко....
Ките јунаке и пићем сладе.
Старо
и младо хита и служи...
Кићено
коло славолук кружи...
Чета
одјури... остави село...
Коло
се врти живо, весело...
