среда, 28. фебруар 2018.

Мило Јововић - Складујмо браћо!*)





Складујмо браћо!*)

Складујмо браћо, слога је света,
Стресимо мржње опаку коб!
Народе руши неслога клета,
Она отвара пропасти гроб.

Складујмо браћо, па се не бојмо,
Пуни смо снаге, мач нам је љут –
Уз раме чврсто здружени стојмо,
Па ће мо среће прекрчит’ пут.

Складујмо браћо, то нама треба,
Па ето среће за мили род;
Да се излије благослов с неба
И сине слава на српски свод.

Складујмо браћо, нека у складу
Свима се један судара глас:
Слога је срество противно јаду,
Њом ћемо роду прин’јети спас.

Складујмо браћо, љубав ће тада
Уродит’ среће обилан плод –
У понор мржња клета нек’ пада,
Слога ће света ускрснут’ род.

*) Сложимо се браћо!

Бар                            Мило Јововић

“Голуб” бр. 5  1910.














понедељак, 26. фебруар 2018.

Мило Јововић - Слога (Акростих)




Слога
(Акростих)

Само слога Србина спасава,
А неслога обара у јаде;
Мржња клета руши, - уништава.
Од чег’ наша стара слава паде.
Само слога болове нам блажи,
Лишимо се мржње и раздора,
Општа љубав милу браћу снажи,
Градиво је најлепшег узора.
Ак’ желимо мило роду среће,
Сјетимо се тог златног оруђа,
Роду ништа тад нахудит’ не ће,
Братска љубав кад нам грије груђа.
Изгонимо мржњу с нашег тора,
Нек’ нас сл’еди спасоносна слога,
Ак’ желимо да нам сване зора,
Св’јетла зора и благослов Бога.
Путем слоге слава роду клије,
Ајд’мо дакле циљу праве среће;
Света љубав нек’ нам груди грије,
Адске змије нахудит’ нам не ће.
Вазда сложно као браћа права,
А слога је која нас спасава.

Бар                       Мило Јововић


“Голуб” бр. 16  1907.










субота, 24. фебруар 2018.

Мило Јововић - Поздрав младом пјеснику А. Кошутићу




Поздрав младом пјеснику
А.     Кошутићу

Ој здраво да си, пјесниче млади,
Нека ти пјесма срце заслади,
Ти знаш да она лијечи ране,
Мили драгане!

Пјевај нам здраво, лиру прихвати,
Она ће тугу сваку да скрати,
Она ће твоје веселит’ дане,
Мили драгане!

Јер живот људски за мало траје,
Ко с’ вило дружи, он се не каје,
На њене груди слатко одахне,
Мили драгане!

Пјесма је живот, она нас кр’јепи,
Без ње би били народи сл’јепи;
Србин уз гусле ређа мејдане
Мили драгане!

Косовске лаве пјесма нам гласи,
Да им се име вјек не угаси,
Но да потомству трајно остане,
Мили драгане!

Ој здраво да си, пјесниче млади,
Нека ти пјесма срце заслади,
Пјевајмо роду док нас нестане
Мили драгане!

Бар                   Мило Јововић 



“Голуб” бр. 19  1905.














Мило Јововић - Ко да ме гони?...




Ко да ме гони?...

Ко да ме гони, ко да ми пр’јети,
Ко да ме спута к’о худог роба?
Кад сам већ готов борит’ се, мр’јети
За српски понос у свако доба.

Слободу златну ко да ми дира?
Кад то је моје највеће благо,
У њој уживам највећег мира
Она је моје мезимче драго.

Ко да ми вр’јеђа у аманете
Дједова милих, дједова славни’?
Самрт  ће тога на мах да срете,
Милошев анџар наћи ће справни.

Роб бити не ћу, кунем се св’јету,
Док овај анџар у руци сјаје,
С њиме ћу казат душману клету
Како се Србин жив не подаје.

С њиме ћу казат да сам ја прави
Потомак славног Милоша, Југа,
Од ког се увјек плаши и страви
Душманин мрски та стара куга.

Ко да ме гони, ко да ми пр’јети,
Ко да ме спути к’о худог роба?
Кад сам већ готов борит’ се мр’јети
За српски понос у свако доба.

Бар                              Мило Јововић


“Голуб” бр. 18  1905.












петак, 23. фебруар 2018.

Мило Јововић - Искрице




Искрице

Младеначко жиће, жељезу је равно,
Док са њим радиш чистога је сјаја,
А кад га запустиш већ постане тавно,
Рђа га уништи, пропане до краја.


Бар                              Мило Јововић


“Голуб” бр. 15   1905.













уторак, 20. фебруар 2018.

Мило Јововић - Само слога Србина спасава




Само слога Србина спасава

У слози се лакше сносе јаде,
Слогом ћемо ране извидати:
Руку руци нек брат брату даде,
Па ће срећа роду да процвати
Јер уз слогу ниче љубав права:
Само слога Србина спасава.

Нек се мржња у понор стровали
Јер је она опако оруђе,
Жарка љубав нека се распали
И у брацка срца нека уђе.
Раздор клета нек се избјегава:
Само слога Србина спасава.

Прутић један дâ се скршит лако;
Ал' не кад се више скупа сложе,
И са браћом исто бива тако,
Кад су сложни, ко их срушит може?
Ни од кога не имаду страва:
Само слога Србина спасава.

Неслога нас свијех опомиње
Како с ње се наше царство сруши
Њу Косово и данас проклиње,
Па нек и нас заболи у души.
Слога браћо нек се обожава,
Она само Србина спасава

Мило Јововић

Бар (Црна Гора) 1896.

 “Голуб” бр. 9   1896. 

















недеља, 18. фебруар 2018.

Мило Јововић - Није Србин...



Није Србин...

Није Србин кукавица
К'о што мисле неки људи;
Срце му је соколово,
Његове су челик груди.

Није Србин плашљивица
К'о што мисле неке рђе;
Он се ником не поклања
Нити тражи милосрђе.

Није Србин издајица ––
Вјеран свом је завичају;
Као сунцу сјајни зраци,
Као анђели божјем рају.

Није Србин скиталица
Да по св'јету хљеба проси;
Сиромашан у свом дому ––
Ал се дичи и поноси.

Није Србин варалица,
Нит' се криво роду куне,
Божјег страха и љубави
Његове су груди пуне.

Но је Срба од постанка
Вазда љубав заносила:
Род љубити и за њ' мр'јети
Брига му је света била.

И да Српство мило шири,
Својом браћом да се здружи;
Сузе роду да отаре
Да никада не затужи.

У Бога је полагао
Своје среће узданицу,
Да му кр'јепи с благословом
Мач јуначки и десницу.

Па ће и Бог добри дати,
Њему што он смјерно проси:
Да се опет сјајном круном
Славно дичи и поноси.

Бар (Црна Гора)     Мило Јововић


“Голуб” бр. 11 и  12   1895.












Мило Јововић - Азбука




Азбука

Ако што сад знадем штити и писати,
Благодарим тебе, о азбуко мила!
Врлине ћу твоје увек поштовати,
Гласовима твојим стекох духу крила.
Дјетенце сам био тада седмолетно,
Ђаче ме назваше, то већ шала није,
Еј како се тада обрадовах сретно,
Живо ступих тамо у прве скамије.
Знадох твоја слова кроз тридесет дана
И научих кашње на таблу писати,
Једва очекивах, кад ће зора рана,
Кад ће да м’ у школу справи мила мати.
Лењивијех ђака неких је имало,
Љутили би чешће нашег добротвора,
Мени увјек бјеше сјајно огледало;
Науком да човјек прави постат’ мора.
Њу који презире, нек’ се чисто нада,
Очима ће здравим слијепи остати,
Пут најбоље среће, добитка и рада
Разумноме хоће дивно да процвати.
С тога опет волим, ћирилицо српска,
Твоја слова хоћу увијек цијенити,
Ћуци нек’ те куде, ако си им мрска,
Ученици добри, харни ће ти бити.
Филозофи славни, признање ти дају,
Харни су ти свагда, о азбуко мила,
Цио њихов наук, јер по теби знају
Читат’, писат’, ти си и њих научила.
Што да речем друго, је л’ већ доста ово?
Џелат сад је пјесми потоње ти – слово.

Бар                                Мило Јововић


“Голуб” бр. 14 и 15  1907.