Душанов оклопник

 

 

Душанов оклопник

 

Тресну топуз и о штит се разби,

Неми старац ни да мрдну брком.

Мрачан само два отвори ока,

Два крвава, хладна и дубока;

Кад их виде нагну дивљим трком

Бесан дервиш у облаку праха

И скрха се преломљен од страха.

 

А бој бесни... Витлају се муње

И громови проламају раван.

Два се мора завитлана ломе

На Косову пољу широкоме;

Леди небо људски вапај страван.

Љути челик мушке груди мрви;

Крст раздробљен топи се у крви.

 

... Старац ћути, к’о да мртав сања,

Гледа одсјај прохујалих дана.

Нема више оклопника стари,

Труло царство сунце смрти зари,

Повија се стег Силног Душана.

Часна деца бране орла цара:

Крв задими из старих дамара.

 

Заплака се, у седлу се пови,

А десницом тешки гадар трже,

Па у сечу к’о помор улете.

Многа чалма с мртве главе слете,

Проби буљук од вихора брже.

А кад месец сину тужна лика,

Мртва нађе царског оклопника...