Кнежева Клетва

 

 

 

Кнежева Клетва

 

Тужно света зајецаше звона

И рогови врх брда и равни.

И с кршевља плам у небо стиже,

Да се Србин на оружје диже.

Барјаци се пободоше славни.

 

И док слутња црна спусти крила,

Магла паде по брегу и луци.

А даворе испод неба гласи,

Тужни као кад се живот гаси

Бледом чеду на мајчиној руци.

 

И док коби земљу разламају,

Кандила се гасе храмовима;

Песма птица умире у гори;

Страх шаргана под каменом мори

И тресу се кости у мртвима.

 

Све се крсте, све што часно беше.

Небом сунце крваво изгрева.

Силна војска Самодрежи ступа,

Страшни завет знамења јој купа,

Страшни завет Клетва Лазарева...