четвртак, 31. јануар 2019.

Душан Осмокровић - Србин сам


Србин сам

Кад сам био мало д’јете,
Жеља ми је била света:
Да очувам српско име,
Па нека ми душман смета.

Та славно је Србин бити!
Дичићу се ув’јек с’ тиме,
“И завјет ми српски каже:
Вазда чувај своје име!”

До гроба ћу Србин бити,
Именом се својим звати,
А зато сам увјек спреман,
Живот и крв врелу дати.

Автовац                Душан Осмокровић

“Голуб” бр. 3  1910.











недеља, 27. јануар 2019.

Родољуб - На гробу †Др. Петра Миљанића





На гробу †Др. Петра Миљанића, Србина Невесињца*)

Невесиње,
Миљениче,
Храбри сине српске мајке!
Што заклопи тако рано –
И прерано.
Твоје очи увјек жарке?
Или ти је додијало
Ово сунце што те грија,
Или жеље у вјечности
Да ти дуги живот прија?
Ил’ шта ли ће друго бити!?
Кад си Српству мио био,
А и ти си Српству своме
Посветио живот цио…
Тебе роди српска мајка,
Млијеком те српским доји –
У невољи и мукама
За Српство те и одгоји…
Што уцв’јели твоју љубу?
Која ти је вјерна била, -
И брачни ти кратки живот
Омилила,
Засладила!
Што уцв’јели ђецу своју?
Те лелечу и кукају;
Јер ко тебе оца доброг
Никог више не познају!
Што уцв’јели браћу т’ милу
Невесињце драге твоје?
Те Хероје Српства твога
Премилога…
Док си био жив и здраво
Увијек се помињао:
Невесињче
Осветниче,
Невесињче српска славо!
А сад браћа твоја драга
И предрага
Плачу, плачу… жале тебе
Као себе!
И спомињу твоја дјела
Неувела;
Твоја дјела узорита,
Поносита,
Љековита…
Спомињу се брата свога
Премилога,
Вриједнога,
Одважнога,
Ученога.
Жале тебе… И жалиће
Много, много
И премного!
Јер си дичан увјек био
Душману се нијеси крио,
Нит си од ког зазирао,
Страховао, -
Већ си вазда међ’ првима
Први био.
Невољне си соколио,
А болесне лијечио.
Мир и љубав припов’јед’о
У будућност рода глед’о…
И радио свим силама
Свога жића, своје снаге –
Душе благе –
Да ти роду срећа цвјета
И процвјета;
Да ти Српство снажно буде
И да има славне људе,
Као претци што су били
Неманићи,
Обилићи,
Југовићи.
И још другиј на хиљаде
Срб-дјетића
Обилића,
Орловића…
Славних сина и јунака
И горштака…
Да се свијет њима чуди
Да их славе смртни људи…
Што си мог’о  и умио
Народу си учинио.
Сваки братац и пријатељ,
Поштоватељ,
Ко те знаде и познаде –
Сјећаће се славног сина,
ког изгуби отаџбина.
А кад друга брата није,
Па те земља сада крије –
С богом остај српска дико
И прилико!
Поздрави ми сваког брата
Мученика,
Осветника,
Поборника –
Који за род живот даде,
Који вјеру стару чува
И сачува…
И, кажи им да су браћа
Омиљена,
Загрљена,
Збратимљена,
Једну мис’о  сваки има. - -
- - - - - - - - - - - -
Под Ловћеном санак снивај
И почивај
Испод гроба пјесникова
Његошева.
Ту јунаку мјесто личи
И приличи!
Свете горе Србинове
Соколове,
Понићиће српским миљем
И омиљем;
Понићиће горским цв’јећем
Српским цв’јећем…
Браћа ће ти цв’јеће брати
И убрати.
Накитити диван вјенац
“Горски Вјенац!”
Гроб твој мили окитити
Закитити,
Са сузама заљевати,
Да ти нигда не увене;
Нити ће ти увенути,
Пропанути
Твоје име Невесињче,
Миљениче,
Осветниче!
Мирно лези и почивај
Вјечни санка, -
Јер скоро ће твоме Српству
Сванут данак…….
На растанку брате драги!
Прими пољуб - -
Са сузама што ти шаље
Срб –

Херцеговина, 1897.    Родољуб

“Голуб” бр. 18  1898.

















субота, 26. јануар 2019.

Блажо М. Радовић-Пипер - Хвалисавац

Хвалисавац

У свијету неки младић,
За кратко је боравио,
Послије кратког борављења,
Кући се је повратио.

Све што би му на ум дошло,
Издав’о  би за истину, -
Тако једном међу људма,
Говораше на скупштину:

“Знате л’ браћо! за вријеме
У свијету док сам био,
Владаре сам све Европске –
Једном на скуп ја видио.”

Из скупштине један рече:
“Дарданеле*) да л’ с’ видио?”
“Јесам брате ка’ нијесам,
Заједно сам с њима пио!”

На скупштину ту ко бјеше,
Свак од см’јеха земљи паде,
Хвалисавац кад то виђе
Уклони се и нестаде.

Тако сваки прође онај,
Који себе диже, хвали;
Таквога су свјесни људи,
Хвалисавцем и назвали.

Спуж, (Црна Гора)

Блажо М. Радовић-Пипер



*) Дарданеле су мореуз, а хвалисавац је мислио, да су то некакви Европски владари, па је тако и рекао. 




“Голуб” бр. 17    1904.












петак, 25. јануар 2019.

Сл. М. Косић - Српском роду


Српском роду

Кад се ноћ од дана прашта,
Кад се дан од ноћи дели,
Када светом тама влада,
Кад царује данак бели;

Кад ми душу јади море,
У радости када пливам,
Свагда те се сећам, роде,
И на јави и кад снивам.

У срцу те твоме носим,
Будућност ти маштом стварам,
Са звездама, са птицама
О теби се разговарам.

Ал’ када те песмом грлим,
Кад ме песма теби носи,
Тада душу рајско миље
Опија ми и заноси…..!

Ја радости друге немам
Осим тебе, дивни цвете,
Љубићу те, славићу те
Док не рекнем: с’ Богом свете!

Пакрац                       Сл. М. Косић













четвртак, 24. јануар 2019.

Бранивој Ј. Шупут - Добре сеје



Добре сеје

Глете, гђе се добре сеје
Грле, воле, љубе.
Својом слогом и љубави
Сеје диве људе.

Послушне су вазда,
Родитеље љубе,
Моле благог Бога,
Да их не изгубе.

Марљиве су … Још ће бити
Као пчеле на цвијету.
Биће марне домаћице,
-Дом ће љубит узор-Српкињице!
Па зато их сватко воли;
Вишњег благог Бога воли,
Да их чува на том св’јету.

У Загребу, 1903. године    Бранивој Ј. Шупут

“Голуб” бр. 13    1903.











среда, 23. јануар 2019.

Блажо Радовић-Пипер - Поздрав браћи у Америци


Поздрав браћи у Америци

Еј полети пјесмо моја!
Из овога српског краја,
Носи браћи мојој поздрав
Из милог’ им завичаја.

Па реци им нек’ у слози
У том туђем крају живе,
Из међ’ себе нек’ ћерају:
Кукавице и плашљиве.

А завичај овај мили!
Више свега нека воле;
За њег’ нек’ се Свемогућем
На свакоме мјесту моле.

Еј полети пјесмо моја!
Из овога српског краја,
И предај ми браћи поздрав,
Из милог’ им завичаја.

Спуж                  Блажо Радовић-Пипер

“Голуб” бр. 19    1904.















понедељак, 21. јануар 2019.

Dragutin Karlo Deklić - Anastasija


Anastasija Gregović-Zuber

(fotografija preuzeta sa sajta zuber-gregovic.me)



Anastasija   

Nekada u doba Kraljevine, vjerskih svjetkovina i kapitala,
cvjetala je u Boki jedna divna žena koja se Asta zvala;
Ona je sijaset poklona prirode i vrlina svijeta imala
i draži našeg primorja golemim očima skupljala.

Ovo vam je tužna lirska istorija
o biću koje se još zvalo Anastasija.

Svu čudesnost zaljeva od Konavala pa do Trojice.
sve ljepote Paštrovića, od vira Bečića do Buljarice,
svu tajnost Kotora, lirika Budve, Šćepana i Reževića
i pitomost Petrovca ona je nosila u riznici njenoga bića.

Iz sviju tih mjesta kao da izbija
i danas, slika ljubavi – Anastasija.

Njene su oči zračile toplinom jeladskih noći,     (1)
u njenim su se očima skrivale dubine južnog mora,
kroz njene su oči djelovale neke čudne, orjentalne moći
i njene su oči stvarale radost kod svakog ljudskog stvora.

Njen pogled odnekud još uvijek sija
kao simbol dobrote – Anastasija.

Bila je jedinstvena pjesma ljepota cijeloga Jadrana
i od Omble pa do Bojane nije bilo čarobnije žene,
njena pojava bila je za ljude prava fatamorgana,
kuda je prolazila zaživjele bi i same stijene.

Za njome čeznu Galata i Aja Sofija
i vali na žalu šume ime – Anastasija.

Uzalud sam poslije u pustim tražio danima
iste čari predela gdje sam nekada provodio ferije,
jer kao da su sve one ljepote zakopane sa njenim očima
u jednom zapuštenom grobu na padini beogradske periferije.

Ostala je svima bolna misterija
zašto je pošla u smrt – Anastasija?        (+)

Ali kad ponekad dodjem u Boku, mada sad redje i kasnije
iz mora, sa brda i oblaka, iza kuća i svakog ćuvika,
meni se pričine njene oči, živahne kao ranije
i odasvud iskrsne njena mladalačka slika.

Na njenom grobu sad korov klija,
ali spomen živi – Anastasija.

Ako je i ponijela sa sobom ljepotu ovog kraja,
ipak je u tome kraju ostala sva njena harmonija;
Asta neće živjeti samo u sjećanju kao san ili vizija,
već kada i pjesnika ne bude više ostaće živa ova poezija;

I jedna čista i neobična pasija
za bokešku heteru zvanu – Anastasija, Anastasija.   (2)


P.S.

Danas kada su mnoge godine prošle i više nije svetinja Partija,
pošto se začuje i osjeti iz stihova ovih jedna tužna melodija,
priznaćemo da je onda morao biti život jadan i škrt,
ako su onako obdarene žene voljno išle u smrt.





Nota:
(+) Anastasija Gregović je dne 21. 12. 1959 godine izvršila samoubistvo u Beogradu, nakon toga što joj je po šesti put odbijeno izdavanje pasoša za inostranstvo.
1) grčkih;
2) prijateljica, obrazovana i slobodna žena.



Dragutin Karlo Deklić