Зима
Ој! љута је наступила
зима
У планинским нашим
крајевима.
У Црквицам’ (Опутне
Рудине)*)
Снијer завио брда и
долине! –
Свуда шиба мећава
жестока,
И
не да
нам отворити
ока!
Снијег
брише и
сметове зиђе,
Из
куће
се не
мож’ да
изиђе!
Не
чује се б’јелог стада звонце.
Чобан не муж’ да изјави
овце,
Но у стаји њима сјено
даје,
Да му мило стадо не
цркaje...
Снијег вељи! - стегла
зима љута,
Неда ником пропутити
пута!
Ни отићи до свога
сусједа.
Ох! ово је баш голема б’једа!
По овакој опакој
хладноћи
У школу ми ђак не може
доћи! —
Ох! највише жао ми је
ђака,
Маленијех мојијех
јунака,
Што код школе не могу
да с’ купе,
Што им стоје сада
празне клупе,
Што им драго престало
играње,
Што у школи сад не купе
знање.**)
*) Опутна Рудина је наше племе у Никшићкој нахији, на северној граница Црне Горе; то је планински крај, те је ту народу најглавније занимање – сточарство.
**) Почетком месеца Децебра
– прошле године – пао је био врло велики снег, те за 8 дана није могао ни један
ђак доћи у школу.
Децембра 1899. год. Вукашин Гаговић