среда, 29. април 2020.

Симо Ђуров Кривокапић Цуца - На погребу † Перка Вукотића


На погребу † Перка Вукотића
Катунског барјактара
погинулог при јуришу на Тарабош 26. јануара 1913.

Хитао си као хитра стрела
Преко крви потока и врела!
Хитао си да дођеш до свога
Храбра, славна дјела витешкога!
Хито убрат ловорике грану
На крваву и страшну мегдану.
Ка’ потомак праотаца врли,
Као борац за род не умрли;
Ђе се слава домовини тече
Свој браћи: збогом браћо! рече
К тарабошу с четом храбром хита
Ђе се ломе оштра гвожђа вита
Као дичан и млад Црногорац,
Као витез, као славан борац
Хитао си у крвавом боју
За род и за домовину своју
На Тарабош да ти с’ барјак вије
Славно паде, слава нека ти је ¹).


¹) Перка Вукотића у почетку рата 1912. именовао је краљ барјактаром и дао му алај барјак да га носи пред катунском бригадом у рату, но на јуриш 26. јануара 1913. Перко је погинуо.Он је син командира чевског баталиона Крста Јов. Вукотића а унук Јована Машанова Вукотића с Чева. Јован М. Вукотић био је командир и предводио баталион Чевски у рату 1875. год. Краљ  пјесник у своје пјесме Јована М. Вукотића називље “Вукобаша” и. т. д.

С. Ђ. Кривокапић


“Бока” велики илустровани календар за годину 1914.















Никола Ђуковић - Сјени погинулих црногорских хероја на Тарабошу




Сјени погинулих црногорских хероја на Тарабошу
18. марта 1913.  на глас смрти
†Павла Пламенца мајора

Ено Скадар горди неустрашив стоји
А турском се царству задњи часак броји!
И на тврди Скадар Срби ударили
И са свију страна њега опколили!
На Широчкој Гори снажно ударише
И Бардањол Вељи на јуриш узеше!
Још Тарабош горди и Брдица стоје
Па да Црногорци и Скадар освоје.
Уз Тарабош кршни већ су се попели
И шанчеве прве јуначки отели.
Од Бушата Срби Брдици удрише
Ал’ њих тада Турци од себе одбише.
А шанчеви, жице, и тврди опкопи
Утврђени што с упо вољи Европи:
Тарабош, Брдицу освојит’ не даше;
Али снагу њину, кад Срби познаше:
Тад топове страшне од свуда привуку
Те тврђаве јаке да са њима туку.

*
Осамнаести Марта а у девет сати
Земаљски громови почеше пуцати,
Од Широчког Виса и тврдога Штола
Од оног Бушата и од Бардањола.
И већ земља тутњи а и брда хуче
Ал’ топови турски на Брдици муче!
А то чудо Турчин и још није гледа
Да ум свога топа опалит’ се неда!
Топовска се паљба страшније обори
А Тарабош горди у дим се претвори.
Облаци се дигли и јече небеса
И гранате страшне правиле чудеса!
Из опкопа Турке па ни то не диже
Ал’ се Црногорци већ примичу ближе.
Тога страшног дана тако подне прође
А кад посље подне други сахат дође,
Гласну наша труба “наприј’д” се рече:
“Да се бомбе пале, да се жица сјече!”
Тад Пламенац мајор, на челу нам стаде
“Напријед војници!” команду нам даде.
“Батаљон храбри: Приморског одреда¹),
Сав балкански савез сада на те гледа!
Ви сте овдје момци сад од сваке чете
А Скадар је граде наше свете Зете,
Јуришат нам треба док једнога траје
Друкчије се Скадар, браћо не осваје!”
А тад момци млади сложно ударише
И до треће жице шанчеве добише,
И опкопе турске тад отеше прве
Па и даље напр’јед ка’ соколи врве;
Ал у напрјед даље утврђења већа
И тамо је жица бодљикава трећа,
А лово вруће као муња коси
И јунаке младе хладну гробу носи.
Ал од митраљезе и московке јеке
Крваве су турске потекнуле р’јеке.
И топови страшни с маузеркам’ ричу
А јунаци дичнисве: “Напријед!” вичу.
И с бомбама “старци” ²) напрјед! вичу синци
Назов’те се сада нови Трмопилци!
Митраљеза турска два отеше здрава
И топова с њима ту за борбу справа;
Пјешадија пали митраљези с њима
У коштац се тешки срели са Турцима,
Па гранате турске и бомбе прскају
Из опкопа пушке жестоко пуцају.
Црногорци многи мртви и рањени,
А пред њима Турци и још ушанчени!
Официри гину али: Напрјед вичу,
Ал’ из шанца турци не ће да узмичу!
Официри храбри на врата опкопа
Не плаше се бомбе, пушке нити топа!
А за њима дични ти војници наши
Зададоше јада и војсци и паши!
Трећу жицу ватра разбити не даде
Јер ту много мртвих и рањених паде.
Ал’ за мртвим својим нико не тугује
Јаука рањеног нити се ту чује!
И храброг мајора ту команда преста
Међ живима и њег ту јуначки неста.
Ој, Пламенче Павле, ти витешки паде
Ал’ ти спомен дивни у Српству остаде.
У рају ти душа а имену слава
Са дичном дружином која сада спава³)


Никола Ђуковић, ред. митр. одјељења⁴)



¹) Овај батаљон био је састављен од свију батаљона и сваке чете из приморског одреда.

²) Старци добровољци који су палили бомбе испред пјешадије.

³) У овом стерљачком батаљону, погинули су, поред мајора Пламенца, шефа штаба примор. одреда, још и мајор Никица Т. Мартиновић, капет. Саво Вукмановић-Ражњатовић, подпор. Нико Пламенац и команд. Љубот. грађ. батаљ. Нико Шоћ. Поред осталих јунака јуначки су допали рана јунаци официри Ђуран П. Хајдуковић и Ђуро Гвозденовић.

⁴) Г. Н. Ђуковићу. Ову пјесму нијесмо могли друкчије донијети. – Остало вам је на расположењу. Сарађујте податке па пјевајте за појање уз гусле! За њих вама и другима стојимо на услузи. Здраво јуначе!




“Бока” велики илустровани календар за годину 1914.










уторак, 28. април 2020.

Ст. И. Ђурашковић - Успомени † Ника Филипова Шоћа




Успомени † Ника Филипова Шоћа
Команданта Љуботињско-грађанског баталијона,
погинулог на Тарабошу 19. марта 1913.

Сваки своје чињет знаде
Како хоће и умије,
Гдје је преша своју крвцу,
Да поштеди ил’ пролије!

А Шоћ братство рад Владара
И рад своје домовине,
Готово је свагда било
Да полети и погине.

Па да Нико такав не би,
То би чудо неко било
Кад је тако твоје братство
Част јунака цијенило;

Ал’ када се борба заче,
Устао си ти ватрено,
Да послужиш свог Владара
И убави род, поштено.

И у борби гдје је била
Душманова сила јака,
Пред том силом ступао си:
Као јунак без узмака.

Око тврдог Тарабоша
Усред борбе и мегдана,
Шљедова си по примјеру
Гласитога твог Шутана…

Ка’ јунаку што доличи,
Ти си себе износио
Рад Владара и свог Рода
С којим си се поносио.

За то душман злица љута,
Убојнога топа спрема
Да ти живот млађан узме,
Да те пред њим таквог нема.

Топ зајеча; а ти паде
Од душманске руке горде…
Само рече: здраво да си
Господару и ти Роде!

Па ко живот рад Владара
И рад Рода свог презире,
Док је људи и јунака
Неће никад да умире!

Зато, Нико, мирно спавај
У вјечноме твоме дому,
Часно си се одужио
Свом Владару; своме Роду!

Ст. И. Ђурашковић



“Бока” велики илустровани календар за годину 1914.















Симо Ђ. Кривокапић - Војводи Вукану Б. Милићу на глас смрти






†Војводи Вукану Б. Милићу
            на глас смрти

Љубав и слогу поштене људи
Увијек воли Србине врли;
С’ љубављу која у тебе с’ буди
Ти домовину она теб’ грли.

Ти домовину мајку своју воли
И пред њен завјет увијек дуби
Стар си, ал’ опет смрт твоја боли
Јер домовина свог’ сина љуби.

Онога сина којега дјела
Витешки красе из првих дана
Витеза борца јунака смјела
А то је тебе Војводу Вукана.

Стијење ово њени владари
Јуначко племе витези борци
Волише тебе јуначе стари
Волише увијек тебе Црногорци.

Слобода наша мила и драга
У тебе губи старога борца
Гонитеља губи клетога врага
И губи једног баш Црногорца.

Почивај војводо лака ти била
Земљица црна, у коју леже,
А домовина јуначка мила
Славиће дјела твоја витеже!*)

У Трешњево, 22.  марта 1913.

Симо Ђ. Кривокапић

*) Војвода Вукан Милић син Бора Станојева Милића који је као лични јунак погинуо на Грахову, те је Вукан као син Боров а потомак војводе Милија, који је само седми изгорио у цркви, а није се хтио предати сили Ћуприлића.

Капетан С. Кривокапић




“Бока” велики илустровани календар за годину 1914.










Поздрав Витезовима “Дечанског Одреда”


Поздрав
Витезовима “Дечанског Одреда”
(приликом повратка са бојишта)

Добро дошли витезови с Брегалнице и Вардара,
Дико, славо неувела, Отаџбине Господара!
Добро дошли див-јунаци ви, синови Српске Шпарте,
Чија слава не завидиратницима Бонапарте!

Нит’ поносна ваша чела, – која – кити слава нова,
Не стиди се пред сјенима Маратонских витезова!
С удивљењем свијет гледа гордо јато соколова,
Змај-горштаке, осветнике мученика са Косова.

Здраво млади челик-борци, Обилићи нових дана,
Чиј’ се барјак лепршао с бојне Струме до Јадрана!
Та, к овам се дивит’ неће! Све је ваша рука кадра,
Ваше груди проломише непрободни бедем Скадра.*)

Сад нек’ јече српске гусле, и поносни гуслар збори
Пјесму славе и слободе. Нека грми, нек’ се ори:
Ми јунаци први бисмо, - којијема нема равна, -
Који давног угњетача ишћерасмо са Бакана!

Хваа дичним херојима, Обилић’ма новог доба,
Косово је освећено, - тамо нема Срба роба!
Добро дошли соколови своме дому и огњишту,
А нек’ вјечни спомен сија славно палим на бојишту!

На Цетињу, 21. августа 1913.      

Ђуричков.

*) Овдје смо изоставили једну китицу. – Уред.




“Бока” велики илустровани календар за годину 1914.










Перко К. Вукотић барјактар Катунске бригаде


† Перко К. Вукотић
барјактар Катунске бригаде
погинуо 26.јануара 1913. на тарабошу

Плам устанка од Ловћена горда
Бљесну, сијну, пут слободе каза,
И полеће побједничка хорда
Преко брда – и крвавих стаза...

А на челу поносних орлова –
Катуњана, славних Обилића,
Барјак вије новог Југовића –
Витешкога Перка Вукотоћа.

И дан свану – борбе и мегдана –
Дан велики, Косово се свети;
Горштак јúри у смрт и у славу,
Рођен само за слободу мр’јети.

Међу јатом горских соколова
Лети витез ка тврдоме шанцу;
Шрапнел шикну, и звизнуше кугле,
И он паде у крвавом кланцу…

Паде унук славнијех предака,
Служећ’ часно земљи, господару.
Вјечна слава Перку Вукотћу,
Катунскоме дичном барјактару!

Ђуричков.



“Бока” велики илустровани календар за годину 1914.