четвртак, 30. јун 2016.

Јово Г. Поповић - Моја кућа



Моја кућа

Бошку Илачевићу, учитељу и хоровођи у Санском Мосту

Кућа мала, врло мала,
Сред сеоца мирно бдије,
Успомене многе свете
У њедрима својим крије.
Памти дане старе славе,
Жељо врућа;
Сред сеоца мирно бдије
Моја кућа…..

Кућа мала, подум’јенте
Од растова старог дуба,
Даске труле, већ скрхане,
Зид без креча и без стуба,
Дирек буков, испреплетен
Од љескова прућа
покрај горе мирно бдије
Моја кућа….

Кућа мала, кров иструо
Чуваркућа на њем’ лебди,
Маховина санак снива
Баџа мала небу гледи,
А унутра ватра пуцка,
Кључа вода врућа,
Покрај Сане мирно бдије
Моја кућа….

Кућа мала, крај огњишта
Стара мајка сину пјева
Јадованку земље моје,
Што у срцу тугу љева;
Синак слуша, обузме га
Жеља врућа;
Поприштем се часком створи
Моја кућа….

Кућа мала, почађала,
Али срећне дане памти,
У срдашцу дјеце њене
Жарка љубав за род пламти,
Па дође ли срећно вр’јеме,
Жељо врућа;
У пламену биће прва –
Моја кућа….

Сански Мост, 1905.               Јово Г. Поповић


Босанска Вила бр. 17   1905.









четвртак, 2. јун 2016.

Тих. Б. Ђорђевић - Српски војник

Српски војник

Ишао је напред кроз куршума кишу
Огрез’о  у борби, огрез’о  у крви,
Као јунак прави при сваком јуришу
У највећој ватри свуд је био први.

За слободу свесно пошао да гине
А знао да робље и грца и плаце,
При помисли само на његове патње,
Срце би му кад кад закуцало јаче.

Некад би се опет сав у мисли дао,
Сећао се патњи, невоља и јада,
Свог народа што је дуго робовао
И сузе на очи пошле би му тада.

Сећао се браће што се још злопати
Сећао се многих по њих црних дана,
И дзиновску снагу добио је неку
Да уништи, смрви, мрскога душмана.

Не марећи за крв, проливену своју
Не гледајућ’  жртва за жртвом што пада,
Хрлио је напред, све за већом вољом,
Носећи слободу свом робу што страда.

Тих. Б. Ђорђевић


“Балкански рат” бр. 18   1913.