Моја кућа
Бошку Илачевићу, учитељу и хоровођи у Санском Мосту
Кућа мала, врло мала,
Сред сеоца мирно бдије,
Успомене многе свете
У њедрима својим крије.
Памти дане старе славе,
Жељо врућа;
Сред сеоца мирно бдије
Моја кућа…..
Кућа мала, подум’јенте
Од растова старог дуба,
Даске труле, већ скрхане,
Зид без креча и без стуба,
Дирек буков, испреплетен
Од љескова прућа
покрај горе мирно бдије
Моја кућа….
Кућа мала, кров иструо
Чуваркућа на њем’ лебди,
Маховина санак снива
Баџа мала небу гледи,
А унутра ватра пуцка,
Кључа вода врућа,
Покрај Сане мирно бдије
Моја кућа….
Кућа мала, крај огњишта
Стара мајка сину пјева
Јадованку земље моје,
Што у срцу тугу љева;
Синак слуша, обузме га
Жеља врућа;
Поприштем се часком створи
Моја кућа….
Кућа мала, почађала,
Али срећне дане памти,
У срдашцу дјеце њене
Жарка љубав за род пламти,
Па дође ли срећно вр’јеме,
Жељо врућа;
У пламену биће прва –
Моја кућа….
Сански Мост, 1905. Јово Г. Поповић
Босанска Вила бр. 17
1905.