уторак, 23. јул 2019.

Milan-Miško Gogić - Delfinarijum




Delfinarijum

Stigao je u nas grad delfinarijum,
plivače delfine nabiše u “akvarijum”,
maleni bazen zatvorenih vrata,
i te poštenjačine muče svakog sata.

Na zadatu komandu iskaču iz vode,
a dreser im na usta korpu nabode,
prolijeću koturove i propinju se gore,
da okačenu loptu spuste u more.

I kad im gledate oči kad iz vode iskaču,
učini vam se da to klovnovi plaču.

Jedan je dječak zaželio
da se ta vrata otvore,
da delfini pobjegnu na široko more,
da tamo u igri provode dane
da slobodna kretnja nikad ne prestane,
da se u plavom prostranstvu visoko uzdignu,
i da ih ruke ukrotitelja nikad ne stignu.

Milan-Miško Gogić










четвртак, 04. јул 2019.

Ivo Gj. Mirković - Prigodom otkrića spomenika Stjepanu M. Ljubiši






Prigodom
otkrića spomenika
Stjepanu M. Ljubiši

Ponosan gradić, malena Budva, rodni moj kraj…
Svečano navukla ruhom ko nevjesta mlada –
I šireć ruke, na grudima zahvalna prima
Jato braće, što stigli su, da s njome dijele
Najradosniji joj dan!

Tutnjite prangije stare – nek jeknu nam brda,
Zastave sloge okitite zidove gradske,
Glasovi pjesme s grla i trublja razljež’te se dolom
I zvona sa crkvenih tornja slavite slavom…
Javljajuć svečani čas!

Zavjesa spušta se tiho, mjeden javlja se lik
Borca bratske sloge, koj’ zlatnim perom u ruci
Opisa Boku njim divnu i oživi priče…
Naš “Njegoš u prozi”, naš Stjepan Mitrov Ljubiša
Budvanski slavljeni sin!

Zdravo mjedeni kipe, koj’ u sazdanju svome
Zahvalnog priznanja, okupi majčinu djecu
Dviju vjera, da skupa, složno dadu Te rodu,
E da lik Tvoj mjeden ponavlja riječi svete:
“Teško onom koji kukolj medju braćom sije!”
Slava Ti Stjepane naš!

U Splitu, 12 septembra 1934

Ivo Gj. Mirković, učitelj u m.


Глас Боке  бр. 93






Тужбалица за Љубишом


Тужбалица за Љубишом

Остала је сачувана једна тужбалица састављена поводом смрти Стј. М. Љубише. Написана је врло лијепим рукописом и по свему се чини да је морала бити негђе јавно истакнута. На полеђини стоји назначено да је тужбалицу саставио Ристо Милић а да ју је писао Јово Кадија. Тужбалица која носи наслов “Српска мајка плаче над гробом дичног јој сина Стефана МитроваЉубише”, гласи:

Јао туге и жалости,
Срце пукни!
Што ћу једва пребољети
Кукавица!
Изненада ми утече
Дико моја!
Са Дунаја, из туђине
Кам јој био!
Зашт утече а не пита?
Куку мени!
Рекла би ти мајка твоја,
Леле њојзи!
Да јој причаш славе њене,
Ој радости!
Да јој славиш ти јунаке,
Дико рода!
Да спомињеш српске славе,
Ту јуначе!
На домаћем да је огњишту,
Љута рано!
Разговориш, обрадујеш,
Сунце моје!
Јере ти је остарјела,
Сив соколе!
У невољи и жалости,
Дични сине!
Хоће јој се разговора
Несретници!
Да преболи ране љуте,
Рано моја!
А ти си је оставио,
Сиротицу!
Да се сама собом трга,
Боже види!
Рашта си је запустио,
Нехарниче!
Кад си њена дика био,
Ти једина!
Ваљда ти је додијала,
Мили сине!
Та душманска граја љута,
Бог је убиј!
Па ти срце зажељело,
Срце пусто!
Да се мира наужива,
Моје ране!
У том рајском перивоју,
Моја душо!
Но како ћу јадна мати,
Без помоћи?
Туђина ти кости крије,
Тужној мени!
Моје ђеце, злата мога,
Српска дико!
Да ми је камен загрлити,
Празна надо!
Гдјено леже кости моје,
Закопане!
Гдје ми је радост, слава, дика,
Јаох мајци!
Гдје си Вуче, српска славо,
Ти матери?
Гдје си Бранко, зелен боре,
Мили, драги?
Гдје си Стефо, мајчин сине
Дична главо?
Ах, како ћу јаох! без вас,
Кукавица?




Глас Боке  бр. 93








уторак, 02. јул 2019.

Вид. В. Вукасовић - Которском Соколу






Которском Соколу
4 јуна 1933 г.

Ловћен сиједи јуначке нам груди
Надахњује у млада Бокеља,
На подвиге на уранку буди
Југословенске мајке стремитеља.

Његова је од давнина жеља
Да похрли на поприште свуди,
Душа му је од снијега бјеља
Душманину неда да му уди…

Првијенци сте Боке ви Соколи,
Сви сте славе синци нам охоли,
У миш’цама ври вам храбра сила,

Одњиха вас приморкиња вила,
Чили јесте – ко да вам одоли?
На ждријело нека ко помоли!

Дубровник     Вид. В. Вукасовић

Глас Боке  бр. 28    1933.