Стојан Коруба
Скинуше му извешталу рубу.
Претресоше, везаше у ланце.
Претукоше Стојана Корубу,
Земљоделца из села Шапранце.
Све узалуд, јер пре батинања
Прогуто је он писмо из Врања.
Тад рекоше: „Кажи само да си
”Од одбора преносио писмо-
„Пуштамо те - Ми, ефенди, нисмо”
Потом нови насташе ужаси:
Ужегоше кућу са свих страна
На очиглед оца уплакана.
”Познајеш ли кога из одбора?”
”Не познавам.”- Стоји жене врисак.
Горе деца уз страхотан писак
И рујаве врхови у гора.
А од огња, пламена и жара
Блистала је сва Србија Стара.
