Добро нам
дошли, соколови мили!
Од Драг.
Најдановића
Грме
топови са Калимејдана,
У цркви
свакој сјаје се олтари
Двоглави
оро високо шестари
Ко у
време гордо Силнога Душана.
Збришите
умор с потавнелих лица,
Хероји
наши и јунаци мрки
Прошли су
дани крвави и грки
Венце вам
плете ваша престоница.
И кличе
вама који сте крв лили,
Ускликом
топлим силнијем од свију
Срцима
нежним која топло бију:
“Добро
нам дошли, соколови мили!”
И кад прођете
венце и капије
Увече што
нежне сестре рука расу,
Осетите
се у том светом часу,
Горди –
мислећ на оне што их није.
На њих
што паше, на умрле диве;
Помолте
се под статуом Вожда,
За оне
који само тренут можда
Осташе
мртви, да вечито живе.
А затим
смерно нека војска цела
Приступи
Вожду – и док звона брује
Громко и
да цела Европа чује,
Кликните:”Мисли
твоје сад су дела”.
“Балкански
рат” бр. 29
1913.