Дијете Тадија

 

 

Дијете Тадија

 

Кита жутог ивањскога цвећа

Закитила токе у Тадије.

Још у оку задњи пламен трне.

Дрхте густе трепавице црне,

А крв капље те му перчин мије.

 

Крст од злата, са којим га мајка

Варовала од очију клети,

У крв пао... Рујне усне ћуте,

Ко да жале песме прекинуте.

-         Није лако нељубљен умрети...

 

А ноћ стравна, врх Косова равна,

Вечног мира раширила крила.

С мрачног неба једна звезда слази,

-         Бог то гробља јунака полази.

За Голечом горска плаче вила...