Мурат

  

Мурат

 

Као месец врх текије црне

Алем камен блиста са турбана.

Мрачан Мурат црне мисли снује.

Све умукло... Ни глас се не чује

Дивљих хоџа крај страшног курбана.

 

Под чадором лале и дервиши

Стрепе: знају шта црн облак значи.

Мурат ћути... Коб му с лица бије.

А смрт с тешке сабље димишћије.

Над Косовом небо се облачи.

 

Тама... Ноћ је одмакла дубоко.

Султан Мурат будан, још не спава.

Сан му не да вечне судбе тајна.-

-         Док отуда са поља бескрајна

У муњи се Милош оцртава...