Нејаки Ненаде

 

 

Нејаки Ненаде

 

Млад к’о зора Ђурђевских честара,

Под калпаком с пером птице сојке.

Спава... Уста к’о да љубе мајку,

Или пусту детињу свирајку,

Грло бело као у девојке...

 

А крв капље к’о суза сироте;

Цвета душа под срцем на свили.

Плаво око гледа у даљине;

Вече... Сунце на западу гине.

Пчела усном, к’о по саћу, мили.

 

А он срећан, сред Косова равна

Где од криве дамаскиње паде,

Спава невин к’о заклано јање.

Спава, тужне Млаве миловање

Соко лепи Нејаки Ненаде...