Топлица Милан

 

 

Топлица Милан

 

На њему је коласта аздија,

Свилен калпак, оковано перје.

Испод грла златно пуце сија,

На токама дроби се бисерје.

 

Под њим Доро зечки подиграва.

Сребрн билав затегао груди.

О ункашу тешки топуз спава,

Сив се соко на рамену буди.

 

Једек тешки за њиме наступа;

Кликћу момци, одлежу борије.

Јарко сунце у злату се купа:

Бојни барјак над војском се вије.

 

А под небом загоркиње виле,

И пред њима Равијојла стара,

Убојника песме прихватиле:

Звони небо, гора одговара.

 

Језди јунак... За њим сунце броди,

Не слутећи да ће кобног дана,

На Ситници, на крвавој води,

Ожалити Топлицу Милана...