Димитрије М. Јефтовић-Полимац - Пјесма Сусетки

 

Пјесма Сусетки

 

Гдје би прије, о, тирјанко клета,

Да избавиш Турску од пропасти

Прије њене понижене части,

У очима цијелога света?

 

Гдје би прије, о, тирјанко клета,

Да мој народ са Косова вратиш,

Да му славу и јунаштво скратиш

У очима цијелога света!?

 

Гдје би прије, о, тирјанко клета,

Да Србија Јадрана се мане,

Док не беше крви прољеване?

 О, стиди се цијелога света!

 

Гдје би прије, о, тирјанко клета,

Док не паде Срба хиљадама,

У твом срцу све је злоба сама

Застиди се од цијелог света!

 

Гдје би прије, о, тирјанко клета,

И ви, многи од неправде људи?

Ал’ српске су научиле груди

Подносити све неправде света!

 

Што се бориш, о тирјанко стара,

Да нам не даш на море изаћи?

Ма кад зато заслуге ћеш наћи!

То ти моје срце одговара.

 

Зао дух ти огорчење ствара

И у мени и у роду моме

Ал’ крај биће и животу твоме!

То ти моје срце одговара.

 

Ја те знадем, о, тирјанко стара,

К’о највећег душманина свога,

То су мисли и народа мога

То ти моје срце одговара.

 

Ал’ чуј добро о тирјанко стара

Сад Србија с Јадрана се врати,

То ће много да твој живот скрати –

То ти моје срце одговара.

 

Знаш ли, да је, о, тирјанко стара,

Црна Гора и Србија равна

Један народ – једна земља славна!

То ти моје срце одговара.

 

Да л’ сад појмиш, о, тирјанко стара,

Загорчене моје разговоре,

Чиј’ је Санџак тога је и море!

Сав мој народ то ти одговара.

 

А сад, шта ћеш мучитељко стара,

Приморје нам не мош одузети,

Црна Гора за њега ће мрети!

То ти српски народ одговара.

 

Зар не видиш, о тирјанко стара,

Страшну судбу што ти смрћу прети

Час је дош’о да се Србин свети

И да теби казном одговара!

          

Димитрије М. Јефтовић-Полимац - Снага Српства

 

Снага Српства

 

Довољне су строфе двије:

Турско царство даде врагу

До сад нико знао није,

Мили роде, твоју снагу.

*

Твоја рука, роде мио,

Целом југу помоћ дели

Теби се је задивио

У Европи свијет цели!

*

Ал’ ну, да је тај свет знао

За будућу славу твоју,

Он ти у крв не би дао,

Нит’ би чито пјесму моју!

          

Димитрије М. Јефтовић - Порука Европи...

Порука Европи...

Приликом нашег напуштања Скадра и Драча

 

Бури када ратоваху са Енглеском, у Африци

Три године крв се лила.

Ниси тада „племенита“ тол’ко била –

Мешати се, то не вреди,

Чија сила тог’ и право,

Који може, нек победи!

*

На сјеверу Тесалије кад зарати Грчка с Турском,

Бој се бије у Епиру –

Ни тад ниси похитала општем миру!

Мешати се, то не вреди,

Чија сила тог и право,

Који може, нек победи!

*

Кад Русија ратоваше, кад на Јапан диже флоту,

Код Цушиме што пропаде,

Ти гледаше равнодушно крв и јаде

Мешати се, то не вреди,

Чија сила тог и право,

Који може, нек победи!

*

А бесправно Италија сав Триполис када зграби

Кол’ко три пут Балкан цео,

Што је није твој суд правде тада смео?

Мешати се, то не вреди,

У ње није било силе

Нити права, и – победи!

 

Сјећамо се анексије, кад проклети Беч одузе

Србинове земље двије,

Пред најезду тебе тада нигдје није

Мешати се, то не вреди,

Чија сила тог и право,

Који може, нек победи!

 

И кад Срби изгинуше на Сливници, ти нам рече:

“Нек’ побеђен главом плати!”

Ал’ Краљ Милан када диже

на Софију силну војску,

Ти га врати!

Не помаже: ко је јачи!

Ту решава суд неправде,

Бог је свач’и!

 

Некад давно освајасмо целу Боку на Јадрану,

И о томе сав свет знаде,

Твој суд славни, суд неправде одузе нам

дивну Боку и приморје

Па га клетом Бечу даде....

Суд неправде беше јачи

Од Србина –

Бог је свач’и!

*

И са моћном Турском када војеваше

Књаз малене Горе Црне,

Суд неправде први рече, и ријеши да се опет

Плав и Гусињ Турској врне!

Суд неправде беше јачи

Од Србина,

Али ако... Бог је свач’и!

*

И Србија на Косово давно дође, ти је врати

И слободи на пут стаде

Никада ти опростити не можемо

Тешке јаде!

 

Односећи грех на души што пресудиш

Вреди само,

Да то Срби строго пазе –

Правда камо?

Јер други те нико више и не пита, нит’ зна за те,

„Закони“ се твоји газе.

*

Ти нас мрзиш к’о хероје,

Којима се свијет диви,

И сад хоћеш без милости,

Под туђином да остану витезова наших кости!

Суд неправде увек јачи

Од Србина,

Али ако... Бог је свачи!

 

Зар ни мајка да не смије

Отић’ на гроб сину своме

Нити сестра милом брату?

Без закона, цркве свете,

Предат мртвих хиљадама

Горем него Азијату!?

Суд неправде увек јачи

Од Србина,

Али ако... Бог је свачи!

*

Дивље хорде на Балкану и чувена дивља секта

Да гробове српске скрвни...

И, то твоме срцу годи:

Због једнога копилета,

Које твоја,

Проститука једна роди!

 

          

Димитрије М. Јефтовић - Пипери и Васојевићи

 

Пипери и Васојевићи

 

Момци! Витези, што сте за род пали,

Никад вам се неће угасити свећа;

Ту, гдје сте се некад на шанцима клали,

Причаће се дуго ваша заузећа –

 

Од вас сваки беше срце љутог лава

Ту гдје сте љуто с азијатом клали,

Момци! Витези, за слободу пали,

Међу нама вјечно нека вам је слава!

*

О, ви с Тарабоша и са Бардањела

Осветници Српства и хероји наши,

Сви крвави шанци и здробљене жице,

Биће увек вјечни споменици ваши!

 

Ту, по тридест мртвих једна рака броји

Над главама њиним крш до крша стоји,

Све Васојевића и Пипера врли,

Гдје брат брата свога у вјечности грли.

*

 

Тарабоше горди и Брдице клета,

И Косово друго, црни Бардањели,

Вас се Народ Српски никад одрећ’ неће,

Јер сте нашом крви окупани цели!

*

Момци, витези из крвавих дана,

Почивајте мирно; а нама је дости

Све до своје смрти највећијех рана,

Ако ваше славне напустимо кости!

 

Од вас сваки беше срце љута лава

Момци, витези што сте за род пали

Ту, гдје сте се љуто с азијатом клали

Међу нама вјечна нека вам је слава!

 

На Бардањелима 8. априла 1913. год.

 

          

Димитрије М. Јефтовић-Полимац - Муселимова главица

 

Муселимова главица

 

Посвета : своме пријатељу и познанику 

из крвавих дана,

господину капетану Љубишићу –

команданту наше артиљерије

на Месина и Бардањелима.

 

Ниже Бардањела крвавијех брда

Издиже се једна Главичица тврда

Изнад самог села, званог „Муселима“,

Те Главице име познато је свима

Са Пипера славних што су први стигли

На њезино голо, раскопано теме,

И заставе своје поносито дигли,

И сагнали клето азијатско племе.

 

Вешовића војска с Бардањела доле,

Вучинића оздо, уза стране голе.

А Љубишић храбри, коме равна није,

Син Србије моћне, браћи помоћ даје,  

С Меси преко Кира топовима бије

Српске ране лечи и Косово каје.

 

Турци страшно гину, Главица се руши,

Крв и ватра бљује, бојиште се пуши;

Мртви, на хиљаде тог су дана пали,

Док су наши славно на Главицу стали.

 

Села Муселима та Главица седа

Све челичним кољем ограђена беше,

И крвавом жицом од четири реда,

И подземним шанцем што га разнијеше

Хаубице наше тог крвавог дана,

Кад је многим, многим рака ископана;

 

Бајонета кад је страшан звекет био

И крваве сабље, док је прескочио

Сваки херој Пипер преко оштрих жица,

Под заштитом с Меси српских хаубица;

Ту, гдје су се мушки с противником клали

Витезови наши, и за Српство пали, -

 

Ја одлазим често, и то сваког дана,

Из логора идем до вечног им стана,

И посматрам Скадар на језеру плаву,

Град, ког’ никад нећу предат забораву,

И тужно му пјевам: зашто ниси пао

Док нас ниси тако сасвим скупо стао!?

 

И док црне мисли у срце ми рију,

С Тарабоша Турци у Главицу бију.

Гдје граната падне - што ваздухом гуди

Сахранило би се по педесет људи.

          

Димитрије М. Јефтовић - Брат за брата

Брат за брата

– Испраћај срп. заробљеника из Скадра –

 

Густа тама на бојишту

На све стране беше пала,

А када је на Брдици

Испред ноћи борба стала,

 

Тад је црни удес био

Где је Србин крвцу лио.

 

На Брдици нисте могли

Одолети страшној сили;

Међу жице и шанчеве

Тако су вас заробили

 

Брат за брата крв је лио,

Па се и сам заробио!

 

Све мишљасмо: да ли ћемо

Вас затећи у животу,

Кад примимо град крвави

И станемо за врат скоту

 

Али сами Бог је хтио,

Брат је брата избавио.

 

Збогом браћо! Напуштајте

Те зидине хладне клете,

Ми смо стигли! Узимајте

Ваше пушке одузете –

 

У Србију роде мио

Срећан пут вам данас био!

 

У Скадру На први дан Ускрса 1913. год.

          

 

Димитрије М. Јефтовић-Полимац - Једно вече

 

Једно вече

 

На језеру скадарскоме

Тихо броди мој чун мали;

Мјесечина грије бледа

С тврдог града на Бојани

Топ за топом Србин пали,

 Глас слободу приповеда.

*

Око мене наоколо:

На Ловћену, Тарабошу

И Дечићу крвавоме,

До неба се ватре дижу,

Те знак дају роду моме,

Да васкрса дани стижу;

*

Да је стари град крвави,

Поносити Скадар пао

На попришту и у слави

У витешке наше руке

Топ и пушке одјекују

Уз песама бурних звуке.

*

Најсрећније покољење

Весели се што икада!

Дивно вече: васиона

У води се сва огледа,

По језеру скадарскоме

Мјесечина грије бледа.