четвртак, 5. мај 2022.

Бекица Шобајић - Вјереница Kњaзa Насљедника

 


Добро дошла, свијетла принцезо,

Вјереница Kњaзa Насљедника,  

Тако здраво тако срећна била,

……………… ово ладно ст’јење

Заветуј се Српство наше љубит!

Поклони се свијетла принцеза,

Српску ладну цјеливала стјену:

„Тако здраво, тако срећна била

„Српство љубим и Књаза Данила!”

Прогрмљеше на Бару топови,

Озваше се на врх Сутормана,

Одјекнуште трећи на Жабљаку.

На Цетињу ваздух проломише,

И одјекну хиљадама грла:

Добро дошла, свијетла Књегињо!”

ІІривати је насљедник Данило,

Уведе је у бијелу цркву

Православну српску мученицу.

Пред олтаром на плочи студеној

Са принцезом клече на кољена,

Са олтара попа проговара:

“Завјетуј се, Књагињице млада,

Да ћеш штитит вјеру православну.”

Књагињица диже десну руку

Са три прста к челу свијетломе;

„Вјера ми је православна мила,

Ја је љубим и Кьаза Данила!”

На звонику звона забрујаше;

Одјекнуше по свој Гори Црној

Са скромнијех Српских Богомоља,

Проломи се ваздух од узвика;

Добро дошла свијетла Књагињо!”

 

1899                        Бекица Шобајић










Ђуро М. Павићевић - Његовој Cвјетлости Књазу



Његовој Cвјетлости Књазу  

приликом имен-дана

 

Гњијездо свето подњивило

Плод јунаштва и врлина,

Плод свјетлости, — узгајило

Цв’јет убави, дичног Сина.

 

Благо Српству, Црној Гори!

Она ће се китит’ Њиме,

Као зора што се кити

Сјај - даницом са висине.

 

Ти си Књаже зв’језда јасна,

Дични цвијет овог св’јета;

Земља, народ, — све Ти кличе:

“Живио нам дуго љета!”

 

Под окриљем моћне руке,

Свевишњега Створитеља;

На највеће задовољство

Црне Горе — Родитеља!

 

Цетиње. На Митров-дан 1898.

 

Ђуро М. Павићевић




понедељак, 25. април 2022.

Мило Јововић - Слога-Посвећено Барској Омладини

 Мило Јововић




Слога

Посвећено Барској Омладини

(Акростих)

 

Залуд пакост клета о неслози ради,

Да међ’ браћом сродном мржњу распростире;

Раздором да ц’јепа и злу да се слади;

Али братска љубав никад не умире.

 

Вода крвца није, мајка нам је иста –

Она свијех грли једнакијем жаром,

Вјера је у љубав и у срца чиста,

Једна је молитва пред светим олтаром.

 

Ено онај очи пут небеса диже,

Раширеним рукам’ Створитеља моли,

Они опет главом пригиба се ниже,

Сам Бог знаде чији је вапај бољи.

 

Вјером својом дакле свак нек творца слави

А брат брата нека правим срцем грли,

Кад је у невољи нек не заборави,

Одма нека к њему брзим кроком хрли.

 

Мој брат да ми страда  - нека тако рече –

Са њиме ћу и ја да дијелим јаде,

Вјера нам је љубав и крвца што тече:

Оћу и ја пасти ђе ми братац паде.

 

Једне дакле мајке ми смо синци прави,

Ако нам се вјера дијели у троје,

Зашто братац брата да мрзи и дави,

Да му се злу слади, весели и поје?

 

Разгонимо дакле себичност и злобу,

А згрлимо чврсто братска срца наша;

Врзимо је себи у дубоком гробу,

Боље ће нам пријат’ тад братимска чаша.

 

Радо ћемо тада постић’ нашу мету,

А пакосном врагу што нас криво гледа;

Трн у оку биће, када види свету

И братимску љубав међу српска чеда.

 

Материнска љубав свршит’ се не даде,

Само кад је слога братска прекаљена,

Тад можемо стално бити пуни наде;

Вазда постојани као тврда ст’јена.

 

Ој, мол’мо се Богу сви у истом гласу,

Вјечно да устраје љубав међу нама;

Јер тим путем само корачи се к спасу,

Ето ово учи и вјера нас сама.

 

Роду срећа, без тог, не може да цвати,

Омладино српска, узданицо рода,

Моћ и снагу треба свеђ љубав да прати,

Онда тек ће стићи она жељна згода.

 

Јади ће нам проћи, свануће нам зора,

А то Србин чека, и дочекат мора.

 

У Бару 1896.         Мило Јововић 

 

Босанска Вила бр. 18  1896.














среда, 20. април 2022.

Милан М. Петровић - Миодраг П. Томић



Миодраг П. Томић

вазд. пуковник и први ратни пилот у свету

 

Први ратник у овоме свету,

Као оро из Рудничког гњезда,

Дигао се у брзоме лету,

Изнад сунца, месеца и звезда.

 

Први су га угледали Турци

Изнад Скадра и Бојане реке,

Први пут су авионски звуци

Пробудили Пророка из Меке.

 

На крвавим пировима ратним

Немци су га китили ранама,

Руси својим крстовима златним,

А Французи палминим гранама.

 

И кад срећно у Србију слете

И пољуби родну земљу своју,

Србија му златан венац сплете

Као првом небеском хероју . . .

 

Кад вран гракну над Авалом плавом

И огласи покољ српској деци,

Ко свог роба с овенчаном главом

У тамницу ставише га Немци . . .

 

Јуче му је ископана рака

Туђом руком испод туђег неба,

Али он ће и из гробног мрака

К небу стићи да загрли Феба!

 

Милан М. Петровић

1962











уторак, 19. април 2022.

Мирко Костић - Порука Душману

 

Порука Душману 

 

Душмане, не дирај у овај камен,

да те не сатре, сагори и смрви.

Земља је ова успавани пламен,

жар – привидно само угашен у крви.

 

О, немој да се ни сањат усудиш,

Овдје је стопа преплављена свака.

Планине ове, што их мучки жудиш,

окамењене су кости од јунака.

 

А ове доли, поља ова равна,

и море плаво, срце отаџбине,

крвљу су деца откупила славна.

И ко то дирне, тај мо ра да гине.

 

Још овде мајке пале деци свеће,

гро бо ви њи ни још и сад су свежи.

Марама црна свукуда се среће.

На ужасну повест још се срце јежи.

 

Но земља је наша навикла грозоту,

безбројно је пута крвљу надојена

и зна ла за пораз, ал’ не за срамоту.

Она само мачем сме бит освојена.

 

Душмане, не дирај у овај камен,

да те не сатре, сагори и смрви.

Земља је ова успава нипла мен,

жар – привидно само угашен укрви.

 

Котор, 1939                           Мир-Ко

 

Мирко Костић, „Валови лутања“