уторак, 14. мај 2024.

Нестор Жучни - Господе, видиш ли ово?!


 

 

 

Нестор Жучни

Калифорнија

 

Господе, видиш ли ово?!

 

Гле, цветне алеје наше напуниле су се змија,

Што сичу отровним бесом и јед на цветиће пљују;

Где, како на пернад нашу насрћу гомиле лија;

Месо голубова наших вране и гаврани кљују.

Господе, видиш ли ово?!

 

По родним пољима нашим скакавци тамане жита,

Несити, све су плодове њива и ливада стегли.

По житницама богатим пацови нам се залегли;

Па на све јуришу, као на зло удружена свита...

Господе, видиш ли ово?!

 

Господе, видиш ли овај покор и ова чудеса,

Како нас варају свуда, пљачкају, робе и краду?

Видиш ли, како смо гладни и жедни, боси и голи?

 

Ил’ су за молитве наше већ опустела пебеса –

Можда Ти не мариш што нам већ ни живети не даду,

Можда Те Очинско срце за њима већ и не боли!

Господе, видиш ли ово?!

 

"Српска независност" бр. 22 1908 






Нестор Жучни - Идите од мене!


 

 

Нестор Жучни

Сан Матео

 

Идите од мене!

 

Идите од мене, ви, коварна чеда,

Којима је Демон од Истине дражи;

Идете! Моја душа већ не мож да гледа

На гомиле ваших софизма и лажи

Идите од мене!

 

Ох ви, што сте гордост и таштина сама,

Па рад ниских жеља частољубља свога

Следујете стопе црних демагога;

Ви, што вам је љубав тек само реклама,

Идите од мене!

 

Идите од мене! Бјеж’те! Бјеж’те даље!

Сви ви што за народ језицима мрете.

Ви, који кроз борбу што Слобода шаље,

Само за прљавим користима грете.

Идите од мене!

 

О злице и ловци и блесани сити,

О ниткови једни, покварени соју;

Сатанин роде, доље маску твоју!

О хуље и хрђе и подли Мелити,

Идите од мене!

 

"Српска независност" бр. 14 1905.








Нестор Жучни - У име одговора


 

У име одговора

На лажи о Србији и краљу Петру І.

 

Слободановић

 

“Дели-Њус” је ових дана доносио саме лажи,

Да Србија не ће Петра, него другог краља тражи

Да Србија не ће Петра..... збацила би њега с трона,

А узела себи неког Едвардовог тамо Џона....

 

Q грдне ли лажи, људи – гадна, крупна масна доста!

А “Дели-Њус” ово рече, па и опет жив још оста.....

Ал’ нека га, нека лаже, та баби се нешто снило,

Па не прича снове грдна, но к’о вазда што је мило....

 

И јоште се други прсти, друге панџе овде виде....

А чије би него бечке камариле, - ох аспиде! –

....Јер проданих пера има - не било их драги Боже!

А у ње је доста пара са народне јадне коже.....

 

***

У Босни се богме кува, већ одавна ври и кипи ...

Мађар опет чека згоду, па да и он силан ђипи....

Чеси хоће своју круну, - ал” ни Пољак не ће лијо......

А за свима још си и ти, о, блажена Италијо!

 

И сад гладна Аустрија, коју нико не зајази,

Као вазда, тако и сад, у најниже лажи слази;

У своје се замке сплела па окрени и обрни,

На кога ће? Хајд Србију пред другима да оцрни.......

 

Да, кад једном дође доба, на се дигну од свуд мањи,

Њена кућа ватром букне, пламеном се сва запали,

Не би л’ могла онда каз’ти - е и јесте, тако бива -

“Србија је - нико други - само она овом крива....”

 

***

Заболела глава Фрању, - она глава стара седа..

Јер онаког српског Краља на престолу српском гледа,

.... Оно дивно достојанство, родољубље оно веље,

Они снови и идеје, оне српске наде, жеље.....

 

Она брига око рода с којом Петру срце бије

За Србином братом сваким у земљама ван Србије,

И врлине многе друге, са којима Петар влада

Све то Фрању љуто тишти, Петар му се не допада!.......

 

Па је хтео нашег Петра са којим се Срби диче –

Сва Европа и свет цео у грдњама да повиче.

Ал’ Србија јетко грми:„Гле ти оног старог доле!

Велики је ово Петар; пријатељу, капу доле!”.

 

***

А ми ово утувимо: - не будимо пуке луде,

Век кад наши, “пријатељи“ почну да нас грде, куде,

Онда знајмо да је добро......Пружају л’ нам они кнута,

Не примајмо! јер баш тад смо на средину права пута!!!

 

Чикаго, Ил., 5/18 XII., 1906.

 

"Српска независност" бр.  42 1908 







Нестор Жучни - Србија је победила!


 

 


Србија је победила!

Слободановић

 

„Србија је победила!” - сви то знамо, сви смо чули...

По целој су већ Европи ти гласови одјекнули.

Та чуло се свуд по свету, грмнуло је на све стране:

“Србија је победила - дочекала боље дане!”

 

Србијица она мала, свршила је мегдан с лијом –

Свршила је дивску борбу с оном гордом Аустријом,

И изашла у победи са ловором нове славе,

Кој’ јој сама Аустрија овом борбом даде с главе...

 

Сад с победом овом новом чвршћи темељ зида кући,

Јер свак знаће да већ Србин и без мача уме тући;

Свак ће знати, да Срб, који свуд на боју беше први,

Бој двојаки знаде бити - и са крвљу и без крви....

----------------------------------------------------------------------

После пљуска, после буре чекају се лепши зраци.....

.... На муци се свуд познају, тврде груди, див јунаци...

... Пријатељ се прави нађе само у злу и невољи

Србији је овог пута Француз био понајбољи….

 

.... И она је победила…..А Срб данас нико није

У ког срце не закуца веселије, радосније,

Ко не буде поноснијег и ведријег од сад чела,

Јер су близу бољи дана, а Правда је све то хтела ...

 

Чикаго 18 децембра 1906.








Нестор Жучни - Зашто... Зашто ...


 

 

Зашто... Зашто ...

Из Опалих листова

 

Што гледате тако тупо, без живота,

Као робље, кога боли већ не тиште,

Коме крвник без милости коноп мота

Да га после води, тјера,…….на стратиште

Зашто.. Зашто.

 

Што сте тако изнурени, тако бледи

Ко да вас је ударила рука Смрти?

Очи ваше као да су недогледи,

Где се умор неизмеран злобно врти!

Зашто.. Зашто.

 

О зашто сте тако јадни, искрхани

Као војска опседнутог каквог града:

Ко бродовље, које морски бес тамани

Уз музику језовитог, грозног склада

Зашто.. Зашто.

 

Изгледате ко подземна бића која,

Као ноћна привиђена, ко авети:

Изгледате, о несрећна браћо моја,

Потлачена браћо моја, ко проклети!

Зашто.. Зашто. 

"Српска независност" бр. 35 1908








Нестор Жучни - Устају они...


 

 

Нестор Жучни

 

Устају они...

 

Револуционарцима

 

Страшни ко силе подземних огњева,

Пламови којих до у звезде сижу;

Врели ко сунце жарког летњег днева-

Таки се они из мртвила дижу.

Устају они...

 

Ко олуј силни ил бујица реке,

Ил оркан који снагом својом прети:

Да ће у ништа светове разнети,

Тако, да ропство саломе на веке,

Устају они...

 

Њихове очи препуне су надом,

Ватром и сјајном спознајом сазнања

За бољи живот столећа будући.

 

И бесни борба! Ено град за градом

Пада у руке Претеча Послања!

И све то више, као пожар врући,

Устају они...

 

 






Нестор Жучни - Само још мало...


 

 

Само још мало...

 

Нестор Жучни

 

Само још мало. Не ће дуго бити.

Устаће листом бедни и ништавни.

Над главама им барјак ће се вити -

Барјак Слободе узвишен и славни.

 

Громким ће гласом зазвонити звона,

Да око себе купе осветнике;

А тамо, где су ропска гробља она,

Дић’ ће се друга, нова, за силнике.

 

Само још мало. Часови већ стижу –

Одсудни часи по сав живот људи;

Скочиће они што у праху гмижу,

Који су тако несретни и худи.

 

Скупљени од свуд здружено и сложно,

Сужњи ће смело запевати песму;

Чућете тада питања: је л’ можно? –

Јер силни мисле, да то ови не сму.

 

Само још мало. Чујте, само мало!

Цикнуће срца гневно и помамно;

И-до живота њима није стало-

Мреће! Ал’ неће робовати срамно!

 

Од врела огња и ватрене кише

Падаће пљусци са срџбе и зора;

Ником се Правда неће крити више!

Слобода сваког огранути мора!

 

"Српска независност" бр. 15 1905