Света места

 

Света места

 

Шар-планино, мајко од старина,

Сећаш ли се гојена Шарина?

Сећаш ли се ко на њему беше

Мрк и мрачан као горе твоје?

У стењу му и сад стопе стоје;

Виле песмом име му разнеше.

Кадгод јекне песма слободарка,

Тутњи име Краљевића Марка...

 

Вардар-водо, што Скопље умиваш,

Да ли и сад стару славу сниваш?

Оклопници, што у једном маху

Византију трулу прегазише,

С твојих груди хладну воду пише

И крваве халебарде праху,

Једно име беше сунце дана

Сећаш ли се силнога Душана?

 

Пазар-граде, челенко градова,

Ружо мајска у градини снова:

Ивањдањска ноћ кад спусти крила,

Звезде песму запевају стару

О лепоти и јуначком жару

И о побри загоркиња вила...

Сећаш ли се, бржега од птице,

Твог сокола, Реље Крилатице?

 

И ти, Бањска, мој студени каме,

На кандилу успомена пламе.

Да ли чуваш у сећању своме

Чарно око Страхињића Бана

И штектање хрта Карамана

На Косову пољу крвавоме?

Да л’ жељкујеш прохујале дане,

Кад те сабљом прослављаше, Бане?

 

Света места, реке и планине:

Све умире ― ал слава не гине!

Ви сте слава славило вас време;

Штит сте роду, каштига изроду;

Крст заштитни Српскоме Народу.

Па нек муње, што са неба стреме,

Огњен венац на главу вам ставе:

Света места, жртвеници славе!