Чобаница Рада

 

 

 

 

Чобаница Рада

 

Горско небо набрекло у ноћи

Срму точи врх јеловог грања.

Румен месец од љубавног вина

Белу звезду небеских дубина

У наручју јарког сунца сања.

 

А језеро у горској самоћи

Уљуљкује утву златокрилну.

Јелен грли кошуту под борјем.

Славуј руже занео даворјем.

Ноћ љубави љубав рађа силну.

 

Све под дахом чаролија гора,

Само тужна Чобаница Рада.

Њену песму стадо чути неће.

Раде јој се на Косово креће

-         Стога тужи и уздише млада...