Горњак

 

 

Горњак

 

Мрачне, дивље горе над њиме се грле

Под њим Млава урла ваљајући кам.

А он вечан стоји к’о блудећи плам

Честитог Лазара душе неумрле.

 

Око њега хорде биле се и трле

Звонио је челик као ужас сам.

Страшних бура чело китио му прам;

Гледао је царства где у понор хрле.

 

И бедеме моћне, које покри прах,

У горама светим не походи страх,

Мрк је, горд и вечан бунтовнички син.

 

Он зна снагу Срба, зна слободе зрак:

Стога суров стоји, као време јак,

И опева славу наше славе џин...