Новак Гребострек
Гром загрме, таламбас умукну,
Задрхташе коњи и јунаци.
И ордија турског цара стукну,
Кад Гребострек тешко копље баци.
И мач зелен, у телуће чије
Ковач скова три љута синџира,
Кад подиже - смрт погна спахије.
Три крвава створише се вира.
А за њима заштекташе хрти
Стравним гласом закликташе птице.
И ринуше к’о девери смрти,
Момци бледи - стреле отровнице.
Урлик... Помор... Тако вихор брише
Тавне горе, кад град с муњом оспе.
Девет паша бише и убише;
Крвав Новак до Чечана доспе.
И ту стаде. Ту мач тешки здроби.
Облак сви га, дивља јека преста.
И кад сунце до ограшја проби
Гребострека у облаку неста...
Нема коментара:
Постави коментар