Соколари
Три гаврана загракташе
црна,
Усред пусте горе Гаревице
Три писнуше
сокола са трна
Крај студене воде жеравице.
Зашто туга вите куле гари?
-
Изгинули царски соколари.
Изгинули сред косовске равни,
Смрт следила насмејана уста.
Мачеви им поломљени славни
И расута руса коса густа.
К’о облаци кад их месец
зари,
-
Мртви леже царски соколари.
-
Мртви леже песмом из Поцерја
На дну срца, што су срећом била.
Снег попао од белог паперја,
Са дна поља магла задимила.
Тише, побро, дубок сан не квари:
-
Уморни су царски соколари...
Нема коментара:
Постави коментар