Облачићу Раде

 

 

Облачићу Раде

 

Зашкрипаше мачи гребештапи

И секире из Облака града,

Кад у сечу к’о вихор се баци

Лепа чета Облачића Рада.

 

Кликну Раде, да поље одјекну;

“Стигао сам, мој Честити Кнеже“...

Кобна сабља у руци му звекну.

Бој се бије... Косово одлеже...

 

Слама Раде лале и дервише,

Ору за њим тешки гребештаци,

Тако Србљи бој крвави бише,

Док сунчеви не клонуше зраци.

 

А у часу Видова заранка,

Ветри гробља почеше да каде;

Прште пуста сабља алеманка

Тад погибе Облачићу Раде...