Мртви Југовићи

 

 

Мртви Југовићи

 

Девет леже посечених крина,

Девет брата, девет добрих сина,

Часна гори тужна воштаница.

Облак пада вечна плаштаница;

Студ се спушта мученичког сана.

 

А к’о ветром сринути са гора,

Поломљени к’о борје до бора,

Око њих су скрхани алаји.

Три језера крвава их деле

И три брда - поломљене стреле.

Штит до штита стравним пољем сјаји.

 

А Југ мртав усред мртвих нада...

Седа пала по грудима брада,

Ко смет снега по јеловој грани.

Мртав старац мртве руке шири;

Још се Богдан са смрћу не мири

-         Мртав отац мртву децу брани...