Бањска крај Косова

 

 

Бањска крај Косова

 

Чедна, мирна к’о студени камен,

Што стражари на старинском гробљу,

И дан-дањи у миру почива.

Само славу што старинску снива

Што би нада кроз векове робљу,

Скромна Бањска, крвљу окупана,

Свето место Страхињића Бана.

 

И сад ноћи кад с Голеча пођу

Бледи месец Косово целива,

Муња једна крај Ситнице сине,

Сенка једна преко Лаба мине,

К’о двојница песма жалостива.

-         То Страхињић својој Бањској хита

На плећима дора силовита.

 

За њим поље крвљу се облива,

Божур пуца из срца јунака.

Страшан витез поноћ оком пара.

Тражи крсташ свога господара

И јуначке круне челенака...

Усни мирно, Страхињићу Бане:

Косовске су ране покајане...