Васојевићи

 

 

Васојевићи

 

Поклекнуше четири тисуће,

Набрекнуше мишице од кама

И лукови с бесом зазвонише.

Ко гледаше никад неће више

Удар муње што небеса слама.

 

А кад бојне одапеше стреле,

Гром затутња сред Косова равна,

У три лесе мрки се повише

И кретоше к’о кад ветар брише

Трули откос преко поља равна.

 

Прва леса црне крчи путе,

Друга стопе крвљу им салива,

Трећа песму убојницу пева:

„За крст часни, децо Васојева!"

-         С лелеком се лепа песма слива.

 

И бише се и секоше с Турци,

Док ножеве пребише до кора,

Тад још једном споменуше Бога

И падоше један крај другога

-         Мрки, неми, као бор до бора...