Златнокосић

 

 

Златнокосић

 

С риком стремну царски делибаша,

Пусти џилит и штит бојни смрви

Златнокосом из Крајине крину.

Змај задрхта, мач му зелен сину;

Турбан турски утону у крви.

 

А страх шину анадолске муње,

Кад Косово задрхта од клика.

Јер, к’о ветри с гора захуктани

За војводом полегаше бани

С три хиљаде брза коњаника.

 

Он пред њима с осмехом на лицу,

Ко сјај звездан са неба Крајине,

У смрт пође... Јарко сунце стаде

И склони се, да не гледа јаде

-         Како младост под копитом гине...