Од Крајине бани

 

 

Од Крајине бани

 

Гудуре су мрачне и дубоке,

Само вуци што по њима вију.

Ту јунаци рујно вино пију;

Пуцају им на грудима токе

И шкргућу мачи коврдани.

— Одмор чине од Крајине бани.

 

Мећу њима, наслоњен на јелу,

Ко млад месец у зеленом виру,

Сија витез у бојном панциру;

На мач руку наслонио белу.

Дуга коса лепу главу свија.

Ветрић чекрк на челенци нија.

 

А кад песма загрме у зраку:

“Сив соколе, не савијај крила” .. .

Заплака се Загоркиња Вила,

Крај језера у густом јелаку,

Јер у води виде судбе путе:

— Мртви бани крај Ситнице ћуте . . .