Југовића Мајка

 

 

Југовића Мајка

 

Ноћ је мркла... Кобно шуме гране

Јабланова крај реке Расине.

Град Крушевац црна туга скрила.

Бура бесни, куле потхватила.

С вриском муња у понору гине.

 

А гром стравно у дубини рида,

Срце пара Југовића Мајке.

Око ње су девет снаха мили.

Тужни су их снови походили:

Врани коњи из ресавске бајке...

 

Бледе... Жижак у кандилу трне.

Бошков Ненад у колевци јеца.

А на двору све страшније вије.

Урла бура... Пљуском дажда лије.

На бедему седи стражар клеца.

 

Нема гласа. А вас дан су јуче

Пут Косова одлетали врани.

Тутњи... Стара Југовићка клечи.

У срцу јој сузе место речи.

Ноћ... Кроз вечност језде црни дани.