Сећање
Сунчев се гаси на западу сјај,
Сва се даљина ко у огњу жари;
Дубока сенка пала је на ствари,
Море и земљу... Дану већ је крај...
Галеба сивих с криком јечи глас;
У своја топла враћају се гнезда.
Ја знам, сад месец и вечерња звезда
Већ трепте с мрачног неба изнад вас...
Кроз чежњу јеца ваш пригушен јад
О прошлој срећи из румених дана,
И пада лишће са јесењих грана,
Ко тихе сузе на умрли над...
С.
Бешевић
Календар
“Домовина” 1918.
Нема коментара:
Постави коментар