Д. Рајковић - Мајору Стевану Михаиловићу

Мајору Стевану Михаиловићу

У спомен

Праштам се ноћас с Тобом. Нек Ти је вечна хвала

Што нам остављаш завет и поноса и рана -

Звездане перивоје када су српске чете

Хрлиле груд’ ма голим врхом Кајмакчалана

Све до престоног града некада земље свете.

Праштам се ноћас с Тобом и дивим Ти се, светли,

Јер си служио земљу, свој народ и свог Краља.

Верношћу витезова достојних косовског чина

И ничим и никада свој завет не укаља

У превирању лудом сред послератних тмина.

Праштам се ноћас с Тобом и завидим Ти, храбри,

Јер си усправан грео стазама изгнаника

И као бор столетњи покрај заветног храма

Револтом пркосио чопору провалника

Што некад срећну земљу унизише до срама.

Праштам се ноћас с Тобом, клањам се Твојој сени

Са човечности Твоје и Твог истинољубља

И мада се је вечност испречила мећ’ нама

Ти ћеш у мојој свести светлети као зубља

Све док не кренем и ја ка Твојим обалама.

12. новембра, 1993.      Д. Рајковић САД.                

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош“