понедељак, 29. август 2016.

Милан М. Петровић - Влакча



Влакча

Не тражите моје село родно
Под Рудником где орлови слећу.
Ја сам Влакчу у туђину одно,
У њој живим и у њој умрећу!

Њена врела и зелени лузи,
Испод којих Јасеница хуји,
Дају миле гласе мојој Музи,
Ко да из ње певају славуји.

И сељаци моји овде сви су,
Опијени у цветном мирису,
Пропевали са шевом и зебом.


Не тражите погледима зором
Моје село под Рудничком Гором,
Ја сам Влакчу одно с њеним небом!

Милан М. Петровић





недеља, 28. август 2016.

Владимир Станимировић - Снага нације

Снага нације

Витезови наше нове епопеје,
Ваши нас подвизи одведоше мети,
Са нових гробова шуме цветне леје;
Пртешли су Косово ваши бајонети;
Нек врани гаврани не расплачу сеје,
Ни мајке, оне вас научише мрети!

Ту мирну одважност и мишице јаке
Зар су однијели ови ваши дани?
До јуче животе проводисмо млаке,
Међ нама се сумња, равнодушност стани,
А тренутак створи поносне јунаке
И показа наша нација шта храни.

Са песмом се цео ратни поход крете
Тамо где не памте да се песма чула.
Где пролазник само страх и обест срете,
Где кроз пуста поља не одјекну фрула
Однеше заставе и слободу чете
И задрхта једна царевина трула.

Проваљени пути, хладна киша лије
Ал се напред хита, све брже, све даље
Сваки тренут једну нову радну крије
Сваки плотун неком смрт и пораз шаље.
Хиљаде срдаца поносито бије,
Бацају животе к’о  прљаве траље.

Нико буру гнева праведног да спречи
Нико не изоста из целога круга
Вратиће се живи без бола и речи;
Сујети се ситној њихов понос руга.
Не траже признање позно да им лечи
Ране због поштено одуженог дуга.

Пит’о  бих вас тада, незнани хероји,
О тајној водиљи свих ваших јуриша
Да ли вам у срцу свест ил’ вера стоји,
Кад вас нико није могао да стиша?
Да ли је на себе помислио који
У часу кад сипа од олова киша?

Ту велику тајну крије живот груби,
Али у њој лежи снага нашег рода!
Она не говори да слободу љуби,
Не чека, за себе, од свог зноја, плода.
Наше су нације то велики стуби
Што је држе испод небескога свода.

Владимир Станимировић


“Балкански рат” бр. 11    1913.









петак, 26. август 2016.

Али Риза Даутовић - X

Дилберке
Сабрао Али Риза Даутовић

X

Фату проси хоџа Башлагићу,
Фату проси, Фата се поноси.
“Што ће мени хоџа Башлагићу?
Kад је њега Влахиња родила,
У параде, чувајућ прасади,
У јелову кору завијала,
Шарен-гуја, шарен повој била!”
Kад је хоџа гласе разумио,
Он написа до три хамајлије.
Прву пише, у ватру је баца:
“Не нос, ватро, књиге ни јазије,
Веће срце Фате у матере!”
Другу пише, у воду је баца:
“Не нос, водо, књиге ни јазије,
Веће памет у ђевојке Фате!”
Трећу пише, под камен је баца:
“Не притискуј, камене, јазије,
Веће душу у ђевојке Фате!”
Kад је било око пола ноћи,
Дилбер Фату глава забољела.
Она иде хоџи Бешлагићу,
Те му куца на кућним вратима:
“Отвор врата хоџа Бешлагићу,
Отвор врата, запали ми ватра!”
Ал јој хоџа да отвори неће;
Опет она тихо говораше:
“Отвор врата, хоџа Бешлагићу,
Отвор врата, притиште ме камен”
Ал јој хоџа да отвори неће.
У њој живо срце препукнуло!

Босанска Вила бр. 22   1896.














Косара Гавриловић - Песма винограду

Песма винограду

Опет шуме шуме прохујалих дана,
Опет хује ветри прошумелих ноћи,
И све што je прошло, и све што ћe проћи
Миришем у једној грани јоргована.
*
Ja те често сањам, винограде стари.
Сањам твоје стазе сунцем обасјане,
Златнога детињства сањам златне дане
И ноћи кад младост пита и маштари.

Твоје топле кише туђа квасе лица,
Под липама твојим туђа нога крочи.
Ко лешнике туца, и ко воду точи
Ha каменој чесми посред љубичица?

Ко малине бере? Ко љуљашку њише?
Ко виноград веже, окопава воћњак?
Ко простире сламу, ко уноси бадњак?
Чије ли трагове сад кошава брише?

Ил’ су можда липе твоје сасечене.
И борова нема, a камена чесма
Срушена je давно. И славуја песма
He чује се више. Чак зимзелен вене.

Можда. Тако кажу. Ja не могу сада
Да те видим другим него што си био
Кад je сваки бокор, сваки кутак крио
Гробље старих снова и колевку нада.

Ja видим Живана ca сламним шеширом,
У сељачком, мрком, сукненом оделу,
Видим кућу твоју, свечану и белу,
Твоје светло небо над тамним шимширом.

Ноћу, када замру вашингтонски звуци,
Заћуте на време избегличке муке,
Ja се враћам теби, као тихој луци,
И слушам све твоје занемеле звуке.

У малој ливади, као два стражара
Над каменим столом стоје два платана.
Сунце je већ зашло, и на крају дана
Ha вечеру зове клепетуша стара.

*

Живана међ’ живим давно нема више.
Лавеж наших паса замро je заувек,
Ипак, неко дете, нека жена, човек
У теби сад живи, твојим дахом дише.

Неко ћe те други сада својим звати,
Пропало заувек није твоје благо,
Што je нама било, биће другим драго.
Што си нама дао, сад ћеш другим дати.

*

Опет шуме шуме прохујалих дана,
Опет хује ветри прошумелих ноћи,
И све што je било, и све што ћe доћи
Миришем у једној грани јоргована.

Косара Гавриловић

(у Вашингтону октобар/новембар 1972)

Гласник Српског историско - културног друштва “Његош”







четвртак, 25. август 2016.

Драг. Најдановић - Васкрс

Васкрс

Наше је племе старо гнездо свило
На Дриму, Скопљу, Прилипу и Драчу.
Опет је наше, што је негда било,
Добисмо часно крвљу и на мачу.

Вековна тешка зацели се рана,
Косовски пораз потомства су спрала,
И војска наша храбро и без мана,
Куд год је прошла ловорове брала.

Наша је раса млада, пуна спреме,
Доказ је дала да ради и живи,
И да смо исто оно чврсто племе,
Као претци наши, који беху диви.

Прошле су наше ноћи тако црне,
Буди се племе, диже, васкрсава,
Док задњи акорд, умире и трне, 

Буди се племе из сна, свесно јаве,
И дршће снагом набујалих грана,
Диже се народ од Авале плаве,
До сињег мора и наших Јадрана.

Драг. Најдановић


“Балкански рат”  бр. 23   1913.








понедељак, 22. август 2016.

Светислав Стефановић - Св. Ђорђе у Барбалуши



Св. Ђорђе у Барбалуши*

Закопаше те, наша слико давна,
Скрише те шаром коранових сура,
А поврх дође Запада боја сура
Ко беда душе, ил’ ко судба кивна.

Кћи царева нам залуд моли Бога,
Аждаја страшна из језера тмура,
Мучи је, дави, под канџе је гура,
Мори је смрћу, дугом столећа многа.

Ал’ она вечно млада као нада
Мре, ал’ и кроз смрт на витеза чека,
Ко сунце сјајна и тако далека,
На бељцу, брзом ко пролећна река.
И гле, кроз вера и царство руине
Излеће Ђорђе да врагу главу скине.

* У сада католичкој цркви у Барбалуши пред Скадром српски војници пронађоше испод католичког и турског слоја малтера старинске иконе српских светаца, од којих особито лепу св. Ђорђа.



Босанска Вила бр. 10 1913. 








недеља, 21. август 2016.

Од Сокољанина

Од Сокољанина

Таласи Саве и Дунава плава,
Шуме вечито и дању и ноћи,
Јуначки подвиг што богиња Слава,
Окити венцем у срдитој моћи.

Дивљачке чете Хуна и Авара,
Ко љуте звери растера и смрви,
Уништи силу околих Татара,
И мач окупа у потоку крви …

О’ свето доба! Тама заборава,
Никад те неће, никад неће скрити,
Зрачиће спомен дан и зора плава,
Наш сјај ће опет што је био бити!...

Шуме таласи Дунава и Саве,
А њихов шум је историја цела,
Словенске моћи и борбе крваве,
И вечном славом крунисаних дела!...

“Балкански рат” бр.  5   1913.











четвртак, 18. август 2016.

Михајло Милановић - Њој

Њој

Лице ти је сунце оно,
Што са плавог неба сија…
Груди су ти тако дивне,
Пуне слатких чаролија!

Стас ти витак ко у јеле,
Ил’  к’о  оног зелен бора;
А чело ти као исток,
Са којег се рађа зора…

Уста су ти рајски кључи,
Чисти извор божје воље;
А сјен твоја, шарним цв’јећем
Окићено равно поље!...

Ал’ сто су ти примамљиве
Враголасте сјајне очи,
Е, тако су, тако красне,
Ко Андрине “Мајске ноћи”!¹)

Сарајево 1. септ. 1895.

Михајло Милановић

¹) Мајске ноћи, прекрасне пјесме пјесника и књижевника српског, госп. Андра Гавриловића, професора у Биограду.


Босанска Вила бр. 16   1895.









среда, 17. август 2016.

Мило Јововић - Зашто пјевам



Зашто пјевам?

Зашто пјевам пјесме миле,
Питају ме неки људи –
Мислећ радост и весеље
Може пјесму да пробуди.

Мисле они да је пјесма,
Клик, одушка срца здрава
И да срце пјесниково
Прати ув’јек радост права.

Или можда и то мисле:
“Пјесник не зна горких јада;
Памет му је занешена,
Он се вазда добру нада”.

А не знаду да је пјесма
Зачињена често пута,
Самим јадом болна срца
Кога тишти рана љута.

А не знаду да се срце
Пјесниково снужди, гане;
Те и њему низа лице
Жалосница суза пане.

Те и славуљ прижељкујућ’
Више пута јавља тугу:
Да је гн’јездо порушено,
Или какву жалост другу.

Пјесник пјесмом весели се,
А ш њом истом и затужи;
Она му је мелем срцу,
Радост, жалост у њој дружи.

Бар                Мило Јововић


Босанска Вила  бр. 14    1895.











Ст. П. Бешевић - Молитва

Молитва

Вишњи творче св’јета и небеса,
Са молитвом пред твој падам престо,
С чије моћи земља се потреса,
Пламне громе шиљући нам често;

...У том пламу и твој гњев се мота,
  -Ти нас кориш с небратског живота,

Вишњи творче и у гњеву твоме,
Бескрања се милост твоја крије,
…Трнеш муњу, … зауздаваш громе,
-Шаљеш сунце да нас опет грије;

-О, велик си ув’јек у милости,
Па и браћи свађеној опрости!

Боже правде … св’јета Господару,
Чуј молитву која к теби хрли,
Поврати нам опет љубав стару,
Дај да братац опет брата грли!

…Дај да сијне на олтару веће,
Пламен жарки љубави и среће!

Дај нам слоге, … дај нам мирне дане,
Дај нам духи још полетне моћи,
…Сруши мржњу нек у понор пане,
Дај нам зоре у сред тавне ноћи;

…Дај у миру побратимства чиста,
Нек просвјете луча нам заблиста!

Дај нек зрачак свјетлости се роди,
О, просијај сваку стазу Боже;
Кажи пут нам који мети води,
Да се браћа на том путу сложе;

… Чуј молитву жељу нам утоли
Цио народ жарко ти се моли!

Спљет             Ст. П. Бешевић

Босанска Вила  бр. 1     1895.