петак, 30. мај 2014.

Никола С. Љубиша - Чаробну Боку сањам



Чаробну Боку сањам;
ђе крај огњишта бједна матерњом сузом рошен,
Дјетињства мину сан ….
Хтио бих …..
С јутарњим звоном дух мој да с’ узноси
Мог народа јаде Богу да излије
Сузе лире моје лахор да разноси
С’ миомиром смиља горах Паштровскије!


Нико С. Љубиша





Мајко, сјутра је Божић …..



Мајко, сјутра је Божић …..

Мајко, сјутра је Божић, Дан радости праве,
Дан мира и среће, дан свих сиромаха.
Сјутра ћемо мајко, сви приклонит главе,
Пред иконом светом без икаквог страха.

Знам да патиш мајко јер смо сиромаси
Без икаквог блага што га земља даје,
Али ништа за то, тебе вјера краси,
А ко без ње живи, вјечито се каје ….

Мајко сјутра је Божић, нови дан нам свиће,
И радост је наша искрена и већа….
Ко зна мајко, можда сјутра боље биће,
Можда ће и твоја одморит се плећа! ….

Мајко, сјутра је Божић. Срца су нам чиста,
Душе су нам мирне, пуне дивне вјере
У долазак правде у побједу Христа …..

Сјутра, добра мајко, патње заборави,
Пригрли нас, твоје мале сиромахе,
Да згрљени с тобом осјетимо срећу,
Мир и радост силну у празничкој слави….

Мајко, сјутра је Божић, нови дан нам свиће,
Насмиј ми се мајко, можда боље биће …..

Божидар


Глас Црногорца 25-XII-1942






Радомир Кривокапић-Орлински - Сјени славног хероја Новака Рамова Јововића


Сјени славног хероја
Новака Рамова Јововића

Лист по листак све опада са божанског стабла рода,
Ком је снага вјечна влага од просуте крви вода;
Тога славе рода лишћа сваког дана све је мање,
Неће проћи много доба, остануће голо грање.

То ће грање да се млади, да из крви снова зене,
Мјесто лишћа на том стаблу трепериће рајске сјене;
Плод ће носит’ у цвијету свака грана са дрвета,
С ког ће снажит нараштаје од слободе манâ света.

Од смртнога даха стаблу сад лист паде од ловора
Као символ од мегдана, чим се реси Црна Гора;
Новак Рамов ловор тај је, што остави вјечна дјела,
Из тешкијех девет рана које писа крвљу тијела.

Јаки удар смртне косе сруши бреме од старости,
Паде херој, ком су врућа изломила зрна кости,
Ком не могą одолити, гром пушака, сабље бритке
Кроз дим бојни, магле густе у стравичне многе битке.

Светилиште бесмртника пирамиду диже гроба
Као рода миљенику - као спомен за сва доба,
Кроз вјекове да се пјева Новакова слава врла
На струнама од гусала а уз јасна, српска грла.

Гдје Новака живог није, Виле рода сад су плачне,
Ал’ се Новак духом диг’о у висина свере зрачне
Међу сјенке Обилића - међ’ хорове бесмртника;
Виле плачу, јер та дика нема доље замјеника.

Жив је Новак! Умро није, нек му тијело земља крије,
Јер над нама вјечног плама блажена се сјенка вије!
Неумрлог тога дива нека кости земла скрива,
Кроз вјекове за потомство његова су дјела жива!

Цетиње                    Радомир Кривокапић - Орлински



Глас Црногорца 27-XI-1910







Радомир Кривокапић-Орлински - Црногорском Митрополиту Г. Митрофану





Црногорском Митрополиту
           Г. Митрофану
приликом двадесетпетољетног јубилеја

„Свети Сион са Тобом се дичи,
Јер си умна митроносна глава;
Јер Ти срце Обилићу сличи,
Чија те је опојила слава,
Носећ’ символ на часноме дрвцу,
Кад злотворску проливаше крвцу.
Мач духовни снажи ум Ти ведри
Божјим дахом - миром помазани;
Мач Ти бритки о витешкој бедри
Свети олтар и слободу брани,
Надахнут си са Божијим дахом,
Коме служиш: тамјаном и прахом.

Крст, перо Ти, убојно оружје
Служи вјери, штити идеале.
То трогубо - свето богослужје
Достоји Те и славе и хвале,
Ловор сплете у узору томе,
И великан оста роду своме.”

Радомир Кривокапић - Орлински


Глас Црногорца  17-IV-1910








четвртак, 29. мај 2014.

Ђорђије Савов Петровић-Његош - Димитрију Милаковићу


Мојему другу, на Митров дан
            Добро јутро!

Дико рода, огледало Србства!
И свакога ко се с тобом дружи,
Ми смо с тобом данас у радости:
Име твоіе на добро нам дође,
Ти си с нама, веселмо се скупно;
Ради с тобом у віек віековати
И весело дневи проводити.
Ест истина Бог ти је свидиетељ! ….

Мироточац Димитріе свети!
Избавитељ, и заступник скори,
Лети с тобом да те предхрањива;
Амин брате до виіека твога,
Ко ти о злу мисли, или ради,
Он погиба, ка и Іуда клети.
Виђи сваког и добро познаваі:
Имал’ у ком злобне пріеваре; -
Ћеси с златом, многи се клањаіу ………


На Цетиње 1838 године.     Кн. Г. П. Његош

 Ђорђије Савов Петровић




среда, 28. мај 2014.

Ђуро Перовић - Само слога Србина спасава



Само слога Србина спасава

Разиђе се она тмина црна ……
Српско сунце засја с неба плава,
Весео се усклик свуд’ заори:
“Само слога Србина спасава!”

Поново је опет заблистала
Међу браћом: слога, љубав права,
Усхићењем Србин кличе сада:
“Само слога Србина спасава!”

Друге птице у заносном лету
Вију с’ изнад србијанских главâ,
Слушајући гдје се громко ори:
“Само слога Србина спасава!”

На обзорју српском помаља се
У свечаном руху, стара слава,
Сусрети је Србе, са ускликом:
“Само слога Србина спасава!”


Цетиње, 17. март 1889.   Ђ. Перовић


Глас Црногорца 15-II-1889





понедељак, 26. мај 2014.

Markiz Pjerko Bone- Mihajlu Obrenoviću

Mihailo Obrenović


Mihajlu Obrenoviću
                od
Markiza Pijerka Bone
         god. 1842

Kraj zamorja Adrijanskoga
Izgled bješe, slava, i dika
Vik jezika Slovinskoga
Pjesma grada Dubrovnika.

Pripjevano bješe od vika
Gdje s’, i kad naselio
Za ubjegnuće nesrećnika,
Ko  ‘e Dubrovnik vazda bio.

Tu  ‘e Dubrava negda bila
Posvećena Srgju, Baku,
Al Slovinska u njem Vila
Uživaše radost svaku.

Dvanêst v’jeka u slobodi
Ona ‘e časno provodila;
Al se i njom jadno zgodi:
Sad se kaže - ovdi ‘e bila -

Hudi Zmaj se k’ njome stani
Koga Korsik otok rodi;
Na privaru smrtno ‘e rani
Navideći toj slobodi.

Izdišući vidjela je
B’jele dvore zapaljene;
I plač gorki začula je
Svê države porobjene.

Eto! kako dospjela je
Slava grada Dubrovnika,
I š njim za nas propala je
Slava dičnog od jezika!

Duh se vrnu, gdje bi prije
Za podložan tu ne stati;
K vjern’jem pukom od Srbije
Iz nova će pogledati.
  
Tako djelo blagorodno
Raznalo se na daleko:
Svač’je srce njoj je harno
Svač’ju ljubav Srb je steko.

On potiče narod slavni
On će sv’jetu prekazati
Da ‘e red jezik svoj naravni
Nad svim inim proslavjati.

Megju pukom ne izbrojnijem
Mudr’jeh ljudi i hrabren’jeh,
Ako stupit u ja smijem,
Duh uza me je pokojn’jeh

On’jeh djeda ki za slavu
Puka slavnog od Srbije
Ne štediše svoju glavu,
Kak’ s’ u listim star’jem štije;

Frano dundo djeda moga
Skupa s’  Banom od Savoje
Rateć, srca slobodnoga,
Pod Biogradom poginô je.

Al pr’je smrti vidio je
Slavni v’jenac, i križ sveti
Nad Biogradom vojske svoje:
Bješe mu slatko umrijeti.

Megju vjerne sabroj tvoje
Mene tvoga poglasnika:
Sada srcem pjesni moje
Slave tebe iz Dubrovnika.


Zabavnik Dubrovačke Narodne Štionice  sv. II g. 1885.





понедељак, 12. мај 2014.

Војвода Шако Петровић - Његош - На гробу Г. С. Шчербине





На гробу Г. С. Шчербине

Шта! зар и још да крв Руска
Балканаца топи поља?
Зар још Балкан не заслужи
Да му судба буде боља?

Зар још Балкан чекат’ мора,
Да се руски Ор’о  стреса,
Да балканским гавранима
Спреми крви, спреми меса?

Зар оружја Балкан нема,
Руске наде, руске вјере,
Зар Балканац не дорасте,
Да плодове руске бере?

Ил’ је Балкан заплео се
У заплету, туђој мрежи,
Па не види ко је плете,
Ни куд душман нагло тежи? ….

Хеј, Балканци! Хеј, јунаци! -
Руку руци брат нек пружи
И у доба тешких дана
Брат са братом нек се здружи!

И завјетну вјеру дајмо
Славном Орлу, - моћном брату
Узданица вазда бити
Руског царства силном јату,

Које нам је одњихало
Краљевине, Књажевине
И што бригом окружава
Балканаца отаџбине. -

Само тако умукнуће
На све стране врашка граја,
А Балканац неће никад
И никоме бити раја!

О Русијо! света земљо!
Православље штити, пази,
И не пуштај душманину
Да горд Балкан ногом гази! -

                    ***
Крај Косова херој паде
На бранику српске св’јести, -
Из потаје пушка пукла
Дивље злице, - зле об’јести,

И цвијетак прекинула
Код ловора вјечне славе,
Што на Балкан задобише
Славјанскога царства главе -

Шчербина је ето пао
У Косовској Митровици,
Св’јежи цвијет затакао
Милошевој перјаници.

Хвала, слава, мучениче,
Кроз српске се хори горе, -
Првијенац Срба ти си
При кретању на злотворе! -

Шест вјекова Србин пјева
Три косовска побратима, -
С пуним правом и признањем
Уврстићу тебе с њима, -

И харно те прослављати,
Док у Шари живе виле,
Док је цв’јећа по Косову -
Док хероја трају силе! …..

Цетиње, 8 априла 1903 г.

Војвода Шако Ш. Петровић - Његош



Глас Црногорца 19-IV-1903


Војвода Шако Петровић - Његош