петак, 25. мај 2018.

Анто Б. Кошутић - Сиротица


Сиротица

Сиротица Српског рода,
Сама лута пуна јада;
Изгубила оца, мајку,
Васколика њена нада.

Ој, куда ћеш Боже мили?
Гробљу, гробљу тужно хити,
Ах, да може с оцем, с мајком
Макар сада прозборити.

Пола би јој туге прошло,
Уставило њене сузе,
Ал’ с’ не врати више натраг
Што Бог себи вољно узе.

Њих преузе. Она оста
Да се грози свакој јави.
Ој, Србине, овој секи
Буди тужној отац прави.

А ти дете, дете мило,
Српски сине, Српски брале,
Буди братац, за навијек
Сиротице ове мале.

Она ће нас поштовати
Из дубине срца свога,
А ви ћете имат ћерку,
Ћерку рода Србинскога.

Која знаће име чуват;
Искрена вам увијек бити;
На свакоме, сваком мјесту
Српкињом се поносити!

Автовац, 1902.   Анто Б. Кошутић

“Голуб” бр. 11 и 12    1903.














среда, 23. мај 2018.

Нико Ђ. Вучетић-Бокељски - Српским песницима


Српским песницима
побратимима:
Алекси Р. Шантићу, Осману Ђикићу и С. А. Карабеговићу
посвећујем песму ову:

О духови, дични, славни,
Чије срце навек пева,
Чија душа о чарима
Васионским снове снева;

Чија с’ љубав као река
На притоке свуд разлева,
И међ’ младим Српчићима
Весеље и слогу лева;

И звук чији од песама
По Срему се равном ори,
По Банату, Херцег-Босни,
Далмацији, Фрушкој гори:

Чије дрхћу топле груди,
Кад разсветли рујна зора,
Кад се сунце јутром буди,
Кад зелени чарна гора;

Кад у зору премалетњу
Славуј-птица песму ствара,
И кад поток жуборећи
Долиници недра пара;

Кад из неба натуштеног
Ко из кабла киша пада;
Кад од муња и громова
Васелена цела страда;

Ви, што су вам гусле благо
И гудало шимширово,
Ви, што вам је песма дика
И то лишће ловорово;

Раширите младе груди,
Управите маште лет,
Да сте дуси и генији,
Нека знаде цео свет.

О песници, браћо мила,
Жив’те милом Српству свом,
Не клоните духом снагом
И кад буде роду лом!...

Нико Ђ. Вучетић-Бокељски

“Голуб” бр. 18    1903.















уторак, 22. мај 2018.

Нико Ђуров Вучетић - Нада


Нада

Са сваке су стране опколили
Моју лађу грозни вали;
Громови тутње, севају муње,
И облаци грдни пали!...

Свуд је тама, нигде сунца нема;
Нит’ у помоћ братских рука,
Да избаве моју малу лађу
Од страдања вељих мука!

А’ гле, један зрачак с’ помаља,
И ако ми лађа страда,
Он је ипак муком уздржава
Да не тоне: то је нада!

Цариград, 1902. год.

Нико Ђуров Вучетић

“Голуб” бр. 16    1902.














понедељак, 21. мај 2018.

Нико Ђуров Вучетић - Ја сам једно Српче младо


Ја сам једно Српче младо

Ја сам једно Српче младо;
Синак рода јуначкога,
За Српство ми срце куца
К’о  у милог деда мога.

Ја сам једно Српче младо,
И тиме се ја поносим,
И смијем свакоме рећи,
Да и српско име носим.

Ја ћу увек први бити:
Где за Српство сабља сева,
Где топ грува, пушка пуца,
И где се крвца пролева.

Ја сам једно Српче младо,
Србима ћу веран бити:
За крст часни и слободу,
Приправан сам и крв лити.

Цариград, 1901. год.  

Нико Ђуров Вучетић

“Голуб” бр. 2    1902.