+ Вули Лазаревић у спомен
1914-1994
Ти си кренула с Дражом трагичне четрес прве
На сатанине слуге и аветне им чете,
Што до данашњег дана наставише да мрве
Нашу невољну груду и задужбине свете.
На зов савести чедне к'о млада Равногорка
Са утехом си стигла у судбоносне дане
Да нас к'о нежна сестра, у невремена горка,
Пред потерама кријеш и да нам видаш ране.
Млели те ратни жрвњи - очај, беда и јади –
Па Босанска Голгота кланцима недосежним,
Суочила си чуму и пегавца и глади
У бунилима врелим по наметима снежним.
Познала си горчину и савезничких жица
Са групом рањеника, уз подсмех полусвета,
Да би срушених снова постала избеглица
Из некад добре земље којом сад пелен цвета.
На трновитој стази идејног емигранта
И поред свега што се на твоју главу свали,
Светлела си међ’ нама чистотом дијаманта
К ’о дивно људско биће - које невоља кали.
Ти си кренула ноћас из свог телесног стана
Несуштаственом крају преко Господњег прага;
За тобом одисеја човештвом изаткана,
Пред тобом тихе воде цветног архипелага.
Овоземаљске сфере смрт је само почетак
Којим се завршава твоја животна драма,
Али и тријумф духа и заносни дочетак
Вечног живота с Оцем на рајским обалама.
У безвремном свету звезданих перивоја
Већ гори звезда нова, неугасивог плама;
И ми што смо те знали - већ знамо да је
твоја:
To нас утехом бодриш у новим невољама.
Октобар 30. 1994. Д. Рајковић
