Д. Рајковић - Шта смо дочекали

Шта смо дочекали

He бодрите ме маглом, у предвечерје моје,

О недељивом српству као гранитној стени;

Нема никога више ни мртве да опоје.

На бојиштима где смо - кукавно поражени.

He тешите ме бајком да ће нас са Истока

Велики руски ваљак ослободити мука;

На рингишпилу маште, до тог варљивог рока,

Сваким даном смо ближе кавезу пашалука.

He хвалите ми вође ни срамотне им чине,

Што су у име српства, сред безумне арене,

Сејали адску мржњу и смрт и развалине -

Да би умакли кришом са узавреле сцене.

He замерити болу! Исцрпила ме јава -

Аветне рушевине и хоризонти сиви,

И младост намучена што ровом очајава,

И нејач запуштена што са казана живи.

Негда је Данунцио певао српству оде;

Ростан ков’o у звезде Краља и Народ Мали,

А данас као марву на оборе нас своде

Да се не пободемо! ... О, шта смо дочекали!

27. новембра 1995.         Д. Рајковић

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош“