петак, 30. август 2019.

Д. Рајковић - Шта смо дочекали



Шта смо дочекали

He бодрите ме маглом, у предвечерје моје,
О недељивом српству као гранитној стени;
Нема никога више ни мртве да опоје.
На бојиштима где смо - кукавно поражени.

He тешите ме бајком да ће нас са Истока
Велики руски ваљак ослободити мука;
На рингишпилу маште, до тог варљивог рока,
Сваким даном смо ближе кавезу пашалука.

He хвалите ми вође ни срамотне им чине,
Што су у име српства, сред безумне арене,
Сејали адску мржњу и смрт и развалине -
Да би умакли кришом са узавреле сцене.

He замерити болу! Исцрпила ме јава -
Аветне рушевине и хоризонти сиви,
И младост намучена што ровом очајава,
И нејач запуштена што са казана живи.

Негда је Данунцио певао српству оде;
Ростан ков’o у звезде Краља и Народ Мали,
А данас као марву на оборе нас своде
Да се не пободемо! ... О, шта смо дочекали!

27. новембра 1995.         Д. Рајковић

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош


          



Нема коментара:

Постави коментар