Сјени погинулих црногорских хероја на
Тарабошу
18. марта 1913. на глас смрти
†Павла Пламенца мајора
Ено Скадар горди неустрашив стоји
А турском се царству задњи часак броји!
И на тврди Скадар Срби ударили
И са свију страна њега опколили!
На Широчкој Гори снажно ударише
И Бардањол Вељи на јуриш узеше!
Још Тарабош горди и Брдица стоје
Па да Црногорци и Скадар освоје.
Уз Тарабош кршни већ су се попели
И шанчеве прве јуначки отели.
Од Бушата Срби Брдици удрише
Ал’ њих тада Турци од себе одбише.
А шанчеви, жице, и тврди опкопи
Утврђени што с упо вољи Европи:
Тарабош, Брдицу освојит’ не даше;
Али снагу њину, кад Срби познаше:
Тад топове страшне од свуда привуку
Те тврђаве јаке да са њима туку.
*
Осамнаести Марта а у девет сати
Земаљски громови почеше пуцати,
Од Широчког Виса и тврдога Штола
Од оног Бушата и од Бардањола.
И већ земља тутњи а и брда хуче
Ал’ топови турски на Брдици муче!
А то чудо Турчин и још није гледа
Да ум свога топа опалит’ се неда!
Топовска се паљба страшније обори
А Тарабош горди у дим се претвори.
Облаци се дигли и јече небеса
И гранате страшне правиле чудеса!
Из опкопа Турке па ни то не диже
Ал’ се Црногорци већ примичу ближе.
Тога страшног дана тако подне прође
А кад посље подне други сахат дође,
Гласну наша труба “наприј’д” се рече:
“Да се бомбе пале, да се жица сјече!”
Тад Пламенац мајор, на челу нам стаде
“Напријед војници!” команду нам даде.
“Батаљон храбри: Приморског одреда¹),
Сав балкански савез сада на те гледа!
Ви сте овдје момци сад од сваке чете
А Скадар је граде наше свете Зете,
Јуришат нам треба док једнога траје
Друкчије се Скадар, браћо не осваје!”
А тад момци млади сложно ударише
И до треће жице шанчеве добише,
И опкопе турске тад отеше прве
Па и даље напр’јед ка’ соколи врве;
Ал у напрјед даље утврђења већа
И тамо је жица бодљикава трећа,
А лово вруће као муња коси
И јунаке младе хладну гробу носи.
Ал од митраљезе и московке јеке
Крваве су турске потекнуле р’јеке.
И топови страшни с маузеркам’ ричу
А јунаци дичнисве: “Напријед!” вичу.
И с бомбама “старци” ²) напрјед! вичу синци
Назов’те се сада нови Трмопилци!
Митраљеза турска два отеше здрава
И топова с њима ту за борбу справа;
Пјешадија пали митраљези с њима
У коштац се тешки срели са Турцима,
Па гранате турске и бомбе прскају
Из опкопа пушке жестоко пуцају.
Црногорци многи мртви и рањени,
А пред њима Турци и још ушанчени!
Официри гину али: Напрјед вичу,
Ал’ из шанца турци не ће да узмичу!
Официри храбри на врата опкопа
Не плаше се бомбе, пушке нити топа!
А за њима дични ти војници наши
Зададоше јада и војсци и паши!
Трећу жицу ватра разбити не даде
Јер ту много мртвих и рањених паде.
Ал’ за мртвим својим нико не тугује
Јаука рањеног нити се ту чује!
И храброг мајора ту команда преста
Међ живима и њег ту јуначки неста.
Ој, Пламенче Павле, ти витешки паде
Ал’ ти спомен дивни у Српству остаде.
У рају ти душа а имену слава
Са дичном дружином која сада спава³)
Никола Ђуковић, ред. митр. одјељења⁴)
¹) Овај батаљон био је састављен од свију
батаљона и сваке чете из приморског одреда.
²) Старци добровољци који су палили бомбе
испред пјешадије.
³) У овом стерљачком батаљону, погинули су,
поред мајора Пламенца, шефа штаба примор. одреда, још и мајор Никица Т.
Мартиновић, капет. Саво Вукмановић-Ражњатовић, подпор. Нико Пламенац и команд.
Љубот. грађ. батаљ. Нико Шоћ. Поред осталих јунака јуначки су допали рана
јунаци официри Ђуран П. Хајдуковић и Ђуро Гвозденовић.
⁴) Г. Н. Ђуковићу. Ову пјесму нијесмо могли
друкчије донијети. – Остало вам је на расположењу. Сарађујте податке па
пјевајте за појање уз гусле! За њих вама и другима стојимо на услузи. Здраво
јуначе!
“Бока” велики илустровани календар за годину 1914.
