Сијено (превод с Талијанског)

Сијено

(превод с Талијанског)

Ој човјече горди помисли се што си,

Ево како судба с нама обиграва;

На сунчаном зраку и тиханој роси,

Бјех узрасла и ја све до јуче права.

Китњаста и густа пољану сам крила,

Обасута цв’јећем к’о  небо зв’јездано,

Одакл се пчела медом нахранила,

А вјетарац мирис ширио пространо.

А сад на тло сто, гдје добивах хране,

Што ми би кол’јевка а уједно рака,

Покошено стојим и к’о  крвца с ране

Цури соком течним стабљица ми свака.

Усахнуло лишће, малаксало цв’јће

Увенуто стоји, живота му није,

Нит се пчела благана ме сад окреће,

Нит се шарен лептир око мене вије.

Па већ сјутра сухо и у оној боји,

Што зелена није нит је пожутила,

Од сјеника к стају биће пути моји,

Ту на јасла марви бићу храна мила.

Овом истом чину потчињен је сваки,

Што га судба редом без промјене носи,

Па ће и твој удес бити једном таки,

Стог човјече горди, помисли се што си.

Бар -                                Мило Јововић

“Бока”велики илустровани календар за год. 1914.