Душан Осмокровић - Србин сам

Србин сам

Кад сам био мало д’јете,

Жеља ми је била света:

Да очувам српско име,

Па нека ми душман смета.

Та славно је Србин бити!

Дичићу се ув’јек с’ тиме,

“И завјет ми српски каже:

Вазда чувај своје име!”

До гроба ћу Србин бити,

Именом се својим звати,

А зато сам увјек спреман,

Живот и крв врелу дати.

Автовац                Душан Осмокровић

“Голуб” бр. 3  1910.

Родољуб - На гробу †Др. Петра Миљанића

На гробу †Др. Петра Миљанића, Србина Невесињца*)

Невесиње,

Миљениче,

Храбри сине српске мајке!

Што заклопи тако рано –

И прерано.

Твоје очи увјек жарке?

Или ти је додијало

Ово сунце што те грија,

Или жеље у вјечности

Да ти дуги живот прија?

Ил’ шта ли ће друго бити!?

Кад си Српству мио био,

А и ти си Српству своме

Посветио живот цио…

Тебе роди српска мајка,

Млијеком те српским доји –

У невољи и мукама

За Српство те и одгоји…

Што уцв’јели твоју љубу?

Која ти је вјерна била, -

И брачни ти кратки живот

Омилила,

Засладила!

Што уцв’јели ђецу своју?

Те лелечу и кукају;

Јер ко тебе оца доброг

Никог више не познају!

Што уцв’јели браћу т’ милу

Невесињце драге твоје?

Те Хероје Српства твога

Премилога…

Док си био жив и здраво

Увијек се помињао:

Невесињче

Осветниче,

Невесињче српска славо!

А сад браћа твоја драга

И предрага

Плачу, плачу… жале тебе

Као себе!

И спомињу твоја дјела

Неувела;

Твоја дјела узорита,

Поносита,

Љековита…

Спомињу се брата свога

Премилога,

Вриједнога,

Одважнога,

Ученога.

Жале тебе… И жалиће

Много, много

И премного!

Јер си дичан увјек био

Душману се нијеси крио,

Нит си од ког зазирао,

Страховао, -

Већ си вазда међ’ првима

Први био.

Невољне си соколио,

А болесне лијечио.

Мир и љубав припов’јед’о

У будућност рода глед’о…

И радио свим силама

Свога жића, своје снаге –

Душе благе –

Да ти роду срећа цвјета

И процвјета;

Да ти Српство снажно буде

И да има славне људе,

Као претци што су били

Неманићи,

Обилићи,

Југовићи.

И још другиј на хиљаде

Срб-дјетића

Обилића,

Орловића…

Славних сина и јунака

И горштака…

Да се свијет њима чуди

Да их славе смртни људи…

Што си мог’о  и умио

Народу си учинио.

Сваки братац и пријатељ,

Поштоватељ,

Ко те знаде и познаде –

Сјећаће се славног сина,

ког изгуби отаџбина.

А кад друга брата није,

Па те земља сада крије –

С богом остај српска дико

И прилико!

Поздрави ми сваког брата

Мученика,

Осветника,

Поборника –

Који за род живот даде,

Који вјеру стару чува

И сачува…

И, кажи им да су браћа

Омиљена,

Загрљена,

Збратимљена,

Једну мис’о  сваки има. - -

- - - - - - - - - - - -

Под Ловћеном санак снивај

И почивај

Испод гроба пјесникова

Његошева.

Ту јунаку мјесто личи

И приличи!

Свете горе Србинове

Соколове,

Понићиће српским миљем

И омиљем;

Понићиће горским цв’јећем

Српским цв’јећем…

Браћа ће ти цв’јеће брати

И убрати.

Накитити диван вјенац

“Горски Вјенац!”

Гроб твој мили окитити

Закитити,

Са сузама заљевати,

Да ти нигда не увене;

Нити ће ти увенути,

Пропанути

Твоје име Невесињче,

Миљениче,

Осветниче!

Мирно лези и почивај

Вјечни санка, -

Јер скоро ће твоме Српству

Сванут данак…….

На растанку брате драги!

Прими пољуб - -

Са сузама што ти шаље

Срб –

Херцеговина, 1897.    Родољуб

“Голуб” бр. 18  1898.

Блажо М. Радовић-Пипер - Хвалисавац

Хвалисавац

У свијету неки младић,

За кратко је боравио,

Послије кратког борављења,

Кући се је повратио.

Све што би му на ум дошло,

Издав’о  би за истину, -

Тако једном међу људма,

Говораше на скупштину:

“Знате л’ браћо! за вријеме

У свијету док сам био,

Владаре сам све Европске –

Једном на скуп ја видио.”

Из скупштине један рече:

“Дарданеле*) да л’ с’ видио?”

“Јесам брате ка’ нијесам,

Заједно сам с њима пио!”

На скупштину ту ко бјеше,

Свак од см’јеха земљи паде,

Хвалисавац кад то виђе

Уклони се и нестаде.

Тако сваки прође онај,

Који себе диже, хвали;

Таквога су свјесни људи,

Хвалисавцем и назвали.

Спуж, (Црна Гора)

Блажо М. Радовић-Пипер



*) Дарданеле су мореуз, а хвалисавац је мислио, да су то некакви Европски владари, па је тако и рекао. 

“Голуб” бр. 17    1904.

Сл. М. Косић - Српском роду

Српском роду

Кад се ноћ од дана прашта,

Кад се дан од ноћи дели,

Када светом тама влада,

Кад царује данак бели;

Кад ми душу јади море,

У радости када пливам,

Свагда те се сећам, роде,

И на јави и кад снивам.

У срцу те твоме носим,

Будућност ти маштом стварам,

Са звездама, са птицама

О теби се разговарам.

Ал’ када те песмом грлим,

Кад ме песма теби носи,

Тада душу рајско миље

Опија ми и заноси…..!

Ја радости друге немам

Осим тебе, дивни цвете,

Љубићу те, славићу те

Док не рекнем: с’ Богом свете!

Пакрац                       Сл. М. Косић

Бранивој Ј. Шупут - Добре сеје

Добре сеје

Глете, гђе се добре сеје

Грле, воле, љубе.

Својом слогом и љубави

Сеје диве људе.

Послушне су вазда,

Родитеље љубе,

Моле благог Бога,

Да их не изгубе.

Марљиве су … Још ће бити

Као пчеле на цвијету.

Биће марне домаћице,

-Дом ће љубит узор-Српкињице!

Па зато их сватко воли;

Вишњег благог Бога воли,

Да их чува на том св’јету.

У Загребу, 1903. године    Бранивој Ј. Шупут

“Голуб” бр. 13    1903.

Блажо Радовић-Пипер - Поздрав браћи у Америци

Поздрав браћи у Америци

Еј полети пјесмо моја!

Из овога српског краја,

Носи браћи мојој поздрав

Из милог’ им завичаја.

Па реци им нек’ у слози

У том туђем крају живе,

Из међ’ себе нек’ ћерају:

Кукавице и плашљиве.

А завичај овај мили!

Више свега нека воле;

За њег’ нек’ се Свемогућем

На свакоме мјесту моле.

Еј полети пјесмо моја!

Из овога српског краја,

И предај ми браћи поздрав,

Из милог’ им завичаја.

Спуж                  Блажо Радовић-Пипер

“Голуб” бр. 19    1904.

Dragutin Karlo Deklić - Anastasija

Anastasija Gregović-Zuber

(fotografija preuzeta sa sajta zuber-gregovic.me)

Anastasija   

Nekada u doba Kraljevine, vjerskih svjetkovina i kapitala,

cvjetala je u Boki jedna divna žena koja se Asta zvala;

Ona je sijaset poklona prirode i vrlina svijeta imala

i draži našeg primorja golemim očima skupljala.

Ovo vam je tužna lirska istorija

o biću koje se još zvalo Anastasija.

Svu čudesnost zaljeva od Konavala pa do Trojice.

sve ljepote Paštrovića, od vira Bečića do Buljarice,

svu tajnost Kotora, lirika Budve, Šćepana i Reževića

i pitomost Petrovca ona je nosila u riznici njenoga bića.

Iz sviju tih mjesta kao da izbija

i danas, slika ljubavi – Anastasija.

Njene su oči zračile toplinom jeladskih noći,     (1)

u njenim su se očima skrivale dubine južnog mora,

kroz njene su oči djelovale neke čudne, orjentalne moći

i njene su oči stvarale radost kod svakog ljudskog stvora.

Njen pogled odnekud još uvijek sija

kao simbol dobrote – Anastasija.

Bila je jedinstvena pjesma ljepota cijeloga Jadrana

i od Omble pa do Bojane nije bilo čarobnije žene,

njena pojava bila je za ljude prava fatamorgana,

kuda je prolazila zaživjele bi i same stijene.

Za njome čeznu Galata i Aja Sofija

i vali na žalu šume ime – Anastasija.

Uzalud sam poslije u pustim tražio danima

iste čari predela gdje sam nekada provodio ferije,

jer kao da su sve one ljepote zakopane sa njenim očima

u jednom zapuštenom grobu na padini beogradske periferije.

Ostala je svima bolna misterija

zašto je pošla u smrt – Anastasija?        (+)

Ali kad ponekad dodjem u Boku, mada sad redje i kasnije

iz mora, sa brda i oblaka, iza kuća i svakog ćuvika,

meni se pričine njene oči, živahne kao ranije

i odasvud iskrsne njena mladalačka slika.

Na njenom grobu sad korov klija,

ali spomen živi – Anastasija.

Ako je i ponijela sa sobom ljepotu ovog kraja,

ipak je u tome kraju ostala sva njena harmonija;

Asta neće živjeti samo u sjećanju kao san ili vizija,

već kada i pjesnika ne bude više ostaće živa ova poezija;

I jedna čista i neobična pasija

za bokešku heteru zvanu – Anastasija, Anastasija.   (2)

P.S.

Danas kada su mnoge godine prošle i više nije svetinja Partija,

pošto se začuje i osjeti iz stihova ovih jedna tužna melodija,

priznaćemo da je onda morao biti život jadan i škrt,

ako su onako obdarene žene voljno išle u smrt.

Nota:

(+) Anastasija Gregović je dne 21. 12. 1959 godine izvršila samoubistvo u Beogradu, nakon toga što joj je po šesti put odbijeno izdavanje pasoša za inostranstvo.

1) grčkih;

2) prijateljica, obrazovana i slobodna žena.

Dragutin Karlo Deklić