Д. Рајковић - Губа у торини

Губа у торини

О, јадно племе моје, шта си све дочекало!

Да ти јамари бране Косово

И Крајину!

Зашто си злотворе своје за вође изабрало?

Да ти и даље харче распету

Отаџбину!

Па то су они исти што су те пола века

Гонили адском мржњом, тлачили немилице,

Што су те натерали да попут нечовека

Разориш цркву своју сред тужне

Ђаковице!

Па то су они исти што су блатиштем Срема

Бацали младост српску да непоштедно гине!

Шта може да ти пружи и шта тај чопор спрема?

Нова распећа, роде, и нове

Развалине!

Јер то су изроди српски што погубише

Дражу

После мучења грозних без станка и покоја,

Да о његовој жртви и данас гнусно лажу,

Блатећи успомену на трагичног

Хероја.

За многе несреће српске, кажеш, други су криви-

Ватикан, масони, ислам и виновници ини,

Ал' обазри се, роде, по запуштеној њиви-

Свуд се црвена губа таложи у торини.

И док другима свиће чаробни дан Слободе,

Ти се тетураш мраком; ни звезде ти не горе!

Јер те, крај свију зала, нељуди опет воде-

У сенци Пасјег Гробља, Кочевја,

Зеленгоре.

Д. Рајковић

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош“