Хамид Диздар
Јутро
Прокапао
дан млеком и белином.
Ко
лепаршав осмех у тиху собу пао.
Још ми
одело синоћним мирише вином.
Џеп
празан: посљедњу сам пару дао.
Од муке
сам се синоћ опио.
И певао с незнаним друговима.
Све сам, у незнању пропио.
Сад размишљам: о беди и дуговима.
Још трен
и мајка ће, знам,
из друге собе, на прстима доћи.
Тражиће да јој за хлеб и месо дам.
Кад дозна да немам она ће поћи.
И онда ћу ставити ухо на врата.
Слушаћу, растужен, како плаче –
она и два млађа ми брата.
А мени ће срце закуцати јаче.
Хомид
Диздар
(Из песме
„Недеља једног сиромашног чиновника“.)
