среда, 30. април 2014.

Симо Ђуров Кривокапић Цуца - Збогом пошли

Збогом пошли
(Црногорским путницима)

На разна су Срби поља
Свеђ јунаци дични били,
Са витешким дијелима
Свуд поштење задобили.

Још кад српске војеводе
Изломише гвожђа вита
И српску нам царевину
Турска стави под копита.

Остала је Црна Гора
Као алем српској круни
Са слободом српство грије
И светом га надом пуни.

За слободу све Јевропе
Без заслуге она није
Рад ње браћо и вас сада
Ето посла пут Кандије.

Збогом пошли о јунаци
Синци ових светих крша!
И нек вам се срећно барјак
На Кандији залепрша!

Збогом пошли! пратила вас
Жељне наде мајке, оца
Пратиле вас р’јечи, жеље
Господара владаоца!

Збогом пошли и сретни вам
Браћо, били пути дуги!
За част рода туђем крају
Путовали и ми други!

Збогом пошли у св’јет б’јели
У далеком туђем крају!
И сретно се повратили
Нашем милом завичају!

Цуце, 10. јан. 1897.   Симо Ђуров Кривокапић, Цуца

Српски магазин за 1897. год.






Богољуб Николић - Босанцу

Босанцу

Да си био моћан, славан,
-То и небо знаде плаво-
Понос рода Србинскога,
Ој, Босанче, стара славо!”

Кидао си ропске ланце;
За слободу с’ живот дав’о,
Јуначки си у смрт глед’о,
Тврда срца, тврда главо.

И док душман разбијаше,
Твоје груди ка ‘но камен
Поносито ти му сташе,
Тврд си као кремен камен.

Ко те не зна - познаће те,
Да си љутац тврди камен,
Да си ст’јена од кремена
Гдје станује живи пламен.

Чајниче         Богољуб Николић


Босанска вила бр 7  1907.




Миле Јововић - Разновјерној браћи



Разновјерној браћи

Има данас много људи,
Који теже, који мјере,
Српску браћу разне вјере,
Да омразе - одалече.

Али залуд, кад у груди
Браће исте - браће миле,
У срдашца и кроз жиле
Крв братимска права тече.

Има данас много људи,
Који мржњу сију клету;
Да угуше љубав свету
Што је Вишњи с неба даде.

Али залуд, нек се труди
Њина подлост завидљива;
Љубав братска, љубав жива
Устрајати вјечно знаде.

Има данас много људи,
Мрзе што се браћа слажу;
Па најпошље и то кажу,
Да народност вјери шкоди.

Ал’ брат брату ‘вако суди:
„Здраво вјеро, сваком своја,
Једне крви, једно соја,
Српкиња нас мајка роди.”

Бар (Црна Гора) 1897.   Миле Јововић Србин-католик


Босанска вила бр. 13  1897.





Мило Јововић - Роду


Српски роде, мили роде!
Наша дико, наша славо,
У теби је зрак слободе
Од в’јекова засијао

Напаћени кроз сто мука
Бранише те синци мили,
Била им је снажна рука
Да с’ одупру свакој сили.

Од Косова па до сада,
Јуначки се Србин бори;
За слободу гине, пада,
Да свом роду вјерно двори.

Српски роде, мили роде,
За тебе смо справни само:
Посред ватре, посред воде,
Да животе наше дамо.

Косово нас учи поље,
На дужности наше свете:
Да је пасти мртав боље,
Него носит ланце клете.

На хиљаде туна паде
Славних српских мученика;
Лазар свети живот даде,
И Обилић, наша дика.

И ми ћемо, мили роде,
Њине стопе слиједити;
Ради тебе и слободе
Ув’јек своју крвцу лити.

Бар (Црна Гора) 1895.     Мило Јововић


Босанска вила бр. 11   1897.





петак, 25. април 2014.

Књаз Мирко - Војводи Пламенцу



Г. Мин.  Војном Војводи Пламенцу

Са Чакора данас гледаш гдје весело Срб живљаше,
И размишљаш о судбини Краљевине јадне наше, …..
Ал што Бог да, Орле стари, у моћ Срба ја вјерујем,
И набрајам жељно дане док млад живот пожертвујем -

Тамо, тамо, за та брда насљедна ме жеља вуче,
Тамо мили народ Српски пати, страда и јауче;
Но пошто те неизбројно турско зрње поштеђело,
Ако редом умирасмо, умри Орле ти весело -

Младеж ће се Црногорска угледиват на Војводу,
Кои скоро вијек данâ служи Књаза и слободу,
Све јуначки и ревносно, и по дневи и по ноћи,
Не подлежућ трудовима ни времену строге моћи. -

                                                                            Књаз Мирко










Глас Црногорца  29-VII-1900