Д. Рајковић - Из револта

Из револта

Гонили сте нас дивљим нагоном бездушника

И за избеглим Српством мародере сте слали

Да би и туђим светом, стазама изгнаника,

Отровно семе мржње

И распре посејали.

У оргијању грозном, никада крви сити,

Надмашили сте паклом све тираније света,

Уз осионе хвале да ћете наставити

До истребљења наших већ дотрајалих чета.

Блатили сте нас срамно, пљували борце пале,

Михаиловића сте к'о издајника смакли;

Убијали сте зверски болесне, посустале

И оне што су, чудом,

Јасеновцу умакли.

Шта је Катинска шума спрам шума Словеније,

Где и џелати луде од сенки и урлика;

Шта Берија кад стане уз ваше крвопије

Из антижудског кола

Балканских бољшевика!

Зар Љубљанка не бледи крај ваших бунар-соба,

Мрачних ћелија смрти и кврге чучаваца,

Где сте бацали сужње, већ на ивици гроба,

Спаљеним савестима

Партијских зликоваца!

С таквим бременом зала на непојмљивој скали,

Ви настављате трагом црвене бесмислице

Да бисте српском грудом и даље царовали

Лажима фарисеја

И ножима убице.

Гонили сте нас дивљим заносом фанатика;

Сад нам пружате руку из опљачканих вила,

Без покајања, гриже, тек руку насилника!...

Скаменила се свака

Која је прихватила!

Д. Рајковић            Јуна 1991.            

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош“