Slano – Poziv za oslobadjanje pravoslavne braće

 Slano – Poziv za oslobadjanje pravoslavne braće

 

Iz burne godine 1848 u Slanomu imamo jedinstveni dokumenat široke nacionalne svijesti ovoga malog mjesta. U ovoj uvali
javlja se prvi revolucionarni glas za stvaranje Velike Jugoslavije.
Na 28 juna pomenute godine osvanuo je priljepljen na slanskim
kućama »Pozov« * ) potpisan od tadanjeg načelnika N. Lizze. Ovo je
bila pjesma od trinaest strofa sa po četiri stiha kojom se pozivlje
na ustanak za oslobođenje pravoslavne braće ispod Turaka. Pjesma
glasi ** ):

 

 

1) Slavnog roda i plemena
Mi Slovinci svi
U sadašnja ta vremena
Složimo se mi;

 

2) Ter junačke britke mače
Naoštrimo svi
A gradove i palače
Ostavimo mi

 

3) Na polju se sastavimo
U ljubavi svi
Ter vijeće učinimo
Sadruženi mi.

 

4) Od velike kraljevine
Slovinci smo svi
Kažu sini Slavonije
Najprvi smo mi.

 

5) Od čestite Kroacije
Slovinci su svi
A od lijepe Dalmacije
Slovinci smo mi.

 

6) Od hrabrene Bulgarije
Slovinci su svi
A od Bosne i Serbije
Isto kao mi.

 

7) Kamenit’ Ercegovine
Slovinci su svi,
Čak od Turske Albanije
Crnogorci i mi.

 

8) Kranjce i Čehe prigrlimo
Slovinci su svi
A i Poljake zazovimo
Er su kao i mi

 

9) Bratinski se sastavimo
U ljubavi svi;
Drugi narod ne vidimo
Više neg smo mi.

 

10) Na noge se svi skočimo
Na viteške noge svi
Braću našu slobodimo
Ka pod Turkom još stoji.

 

11) Sramota je nam svakomu
Žalosni smo, braćo, svi,
Da pod turskim barijakom
Pravoslavni brat stoji.

 

12) Pravoslavni ti rišćani
Jednako smo braća svi
Pravoslavni i kršćani
Sve smo jedna braća mi.

 

13) Zato u skupu mi složeni
Skočimo se sada svi
I bićemo uzmnoženi
Nad vas ini narod mi.

 

 

* ) Ovaj je plakat štampan u formatu 25X40 u štampariji Martechini-a u Dubrovniku.

 

** ) Ova je pjesma bila preštampana u književnom časopisu »Slovinac«, br. 16, strana 326 iz 1881 god. Također je o istoj pisalo i beogradsko »Vreme« od 25 oktobra 1929 u članku o ostavštini pok. pjesnika Iva Vojnovića.

  

Radi ove revolucionarne pjesme Slano je bilo oštro kažnjeno.
Pretura je bila prenesena u Ston, a načelnik Lizza osuđen na smrt.
Do izvršenja kazne nije došlo, jer je zauzimanjem nekih liječnika
proglašen nenormalnim i tako otpravljen u bolnicu. U bolnici je,
posve prirodno, nakon nekog vremena zaista poludio i umro. 

Владика Церногорскій Кнезу Васоєвићу

 

+ ПАМЯТЬ

 

Княза Васовића

 

Конзула Великобританскогъ у Босни Херцеговини и Албанін

 

24-ог Окт. 1838.

 

На корыцама, Вѣчногъ Календара одъ Орфелима кою є кньигу покойный Князь Васоевићъ на даръ одъ Владике Црногорскогъ за споменъ добіо, самъ слѣдуюће, стіхове, кое непропуштамъ Читательима сообштити да тыме духъ покойногъ Васоєвића и садашнѣгъ Владыке Црногорскогъ лакше проникнути могу.

 

 

Ратолюбче старихъ добахъ

За удраго Сербско име

О кади намъ нашѣхъ гробахъ

Изъ пушака што задиме.

 

На Турчина хитро скочи

Нека се Турска крвъ пролива,

Жертва ми є та милія

Него улѣ изъ кандила

И измирна и кадила.

 

Владика Церногорскій Кнезу Васоєвићу

                    

Никола Боројевић - Сербскій єзыкъ

 

СРБСКІЙ ЄЗЫКЪ 

Нек’ говори што є кому драго,
Нашь е понось и залогъ милине,
И аманеть светій одъ старине,
И стубь тврдій людске величние,
Сербскій єзыкъ материно благо 

Ил’ се идем помолити Богу,
Ил любыти миле родителѣ,
Ил герлити драге пріятелѣ,
Ил славить рода любытелѣ,
Све то лѣпо изразыти могу: 

Све што разумъ у памети ствара
Што выспревость ума сердце дражи.
Што проницательство духа тражи
И човечность у човеку блажи,
Све то сербскій езыкъ изговара. 

На папиру и узъ златну лиру,
Та читао мудрость Соломона,
Та писао перомъ Цыцерона,
Та пѣвао стихъ Анакреона,
И на инру и у тихомъ миру 

У колебы на господскомъ двору,
А отъ Пеште све до Цариграда,
Одъ истока сунца до запада,
Одъ сѣвера па до Югопада,
И на копну и на синѣмъ мору. 

Сваки лако разуме и знаде
Наше миле майке сладке рѣчи,
Само ньов мелемъ ране лечи,
Кое мерзость калечити пречи,
Само оне гое сладке наде. 

Даће быти све лѣнше и болѣ
Кадъ увиди кало и велико,
Даси наше добро свеколико,
Ты о сербске майке мила дико!
Наше нѣге неизмѣрно полѣ. 

На комъ расте неувело цвѣће
Изъ когъ красно за храмове света
Обрадовићъ славный као Гете
Текелія и Мушицкій плете
Животворный вѣнацъ обште среће. 

Ник. Бороевићъ