Жива је наука Твоја!

 

 

Жива је наука Твоја!

Ако и нема много оних, што је се држе,

Јер вели дио св’јета Демон са својом лажи

И преварама силним, у понор ада врже –

Остаде још по неко да Њу и Тебе тражи

Жива је наука Твоја!

 

У ријечима Твојим, и сад онако блиста

И високо се диже, Тобом открита тајна;

Још и сад бдије, лебди и вјечито је сјајна,

К’о што је сјајно сунце - Истина света, чиста.

Жива је наука Твоја!

 

Ни једно Твоје словце још угинуло није;

Ма да је свијет овај и преко мјере зао,

Још има душа, које рађају бољи сој

 

Оне су као њива што у њедрима крије

Још доста родног мјеста за сјеме што си дао –

И биће жељног плода, хоће, Господе мој

Жива је наука Твоја!

Слободановић 

Окланд, Кал

“Српска независност”   

(Servian independence)

ОКЛАНД, субота, децембра 22 (OAKLAND, January 4 (1908) 1907.

Божићна пјесма

 

Божићна пјесма

 

Демон је владо људ’ма и свјету овом своме

Злочиње са Гријехом свуда је царевало

Све је у мраку било. И у времену томе

Роди се невинашце, дјетешце једно мало.

 

Далеко од порфире, на чистој, простој слами

У јасла једне мале и сиромашне штале,

Груди премиле Мајке Спаситеља су дале –

Што се, у своје доба, и јави међу нами.

 

Сви знамо рашта бјеше, знамо му циљ живота;

Ону бескрајну љубав, прама људима свима –

И борбу што му диже Богочовека трон;

 

Сви знамо шта су: Јуда, Пилат, Крст и Голгота

И кањамо се Њему. Али кол’ко нас има

Да смо на оном путу, на којем бјеше Он?!

Слободановић 

Окланд, Кал

“Српска независност”   

(Servian independence)

ОКЛАНД, субота, децембра 22 (OAKLAND, January 4 (1908) 1907.

Прока Јовкић (Нестор Жучни) - *

 

Нестор Жучни     Калифорнија

 

Из збирке песама: Срце и Душа

 

О, ја се нисам борбе нигда бојо,

Већ вазда њоме бунтовнички врио;

У коштац ја сам са животом стојо,

Ни једног часа нисам му се крио.

 

Трпио ја сам. Мучио се. Клао

Са злоћом овом, што влада у свету;

Далеко негде имао сам мету...

Ко да је Неко Незнани ме слао,

 

Да живим тако и борим се вечно,

Патим се, грцам за друге и јецам,

Ја нисам до сад радио за себе;

 

А сад? – Нек само други живе течно

И сјајно, ја ћу и даље да клецам,

Ти, бедни Друже, – и живим за тебе!

Милосав Јелић - Стојан Коруба

 

Стојан Коруба  

 

Скинуше му извешталу рубу.

Претресоше, везаше у ланце.

Претукоше Стојана Корубу,

Земљоделца из села Шапранце.

Све узалуд, јер пре батинања

Прогуто је он писмо из Врања.

 

Тад рекоше: „Кажи само да си

”Од одбора преносио писмо-

„Пуштамо те - Ми, ефенди, нисмо”

Потом нови насташе ужаси:

Ужегоше кућу са свих страна

На очиглед оца уплакана.

 

”Познајеш ли кога из одбора?”

”Не познавам.”- Стоји жене врисак.

Горе деца уз страхотан писак

И рујаве врхови у гора.

 

А од огња, пламена и жара

Блистала је сва Србија Стара.

          

Стеван П. Бешевић

Ст. П. Бешевић - 11. августа 1913.

Ст. Бешевић—Петров - Албум

Стево П. Бешевић - Имна Лучи

Cтево П. Бешевић - Крај огњишта

Ст. П. Бешевић - Мало их је …

Стеван П. Бешевић - Мојима

Ст. П. Бешевић - Молитва

Ст. П. Бешевић - На растанку с морем

Стево П. Бешевић - Ноћни састанак

Стево П. Бешевић - Пошљедња пјесма

Стеван Бешевић - Ратару – Исељенику

Ст. П. Бешевић - Сажаљење

Стево П. Бешевић - Са мрачне позорнице

Стево П. Бешевић - Сл. Друштву „Горски Вијенац”

Стево П. Бешевић - Српској мајци

Ст. П. Бешевић - Finis Austriae

Стево П. Бешевић - Црној Гори

 

          

Љубомир А. Булатовић-Ибријски

 

Љубомир А. Булатовић - На глас о смрти књагиње Мар...

Љубомир Ибријски - Кап. Ристо Бранковић

Љубомир Ибријски - Перко Вукотић Барјактар Катунск...

Љубомир А. Булатовић-Ибријски - Радоју Рогановићу ...

Љуб. А. Булатовић - Слободној Српској Омладини

Љуб. Булатовић - Уреднику “Босанске Виле”

Љубомир Ибријски - Црногорским учитељима