Д. Рајковић - Бадње Вече На риви Ки Веста

Бадње Вече

На риви Ки Веста

Ноћ ме срела пред кућом Ернеста Хемингвеја

И управила светлу ка задњој миљи пута;

Ништа се не види више са ивице кеја

До прохладна пучина

Звездама обасута.

Како су небеса светла над луком повратника

И како мисао тоне у бесвест космичких тема!

Да ли је ту и Нова што нам је ноћи оне,

Оне чудесне ноћи,

Горела над колевком Детета из Витлејема?

Можда је угарак сада на стравном згаришту сфера

У сутерену таме

Измеђ звезданих кола?

Ал' прва зрака њена над Колевком од сламе

Запалила је зубље које утехом горе

Већ безброј поколења.

О, дивно Бадње Вече!

Са краја овог пута као с ивице света,

Све ми се чини једно - и небо, и земља, и море,

И милијарде светла од једног до другог пола,

Што бескрајима горе.

Ноћас то свемир цвета!

А кад са дахом јутра звезданих светова неста,

Затекла ме је зора далеко од мог стана

Крај једног мангровог грма на риви Ки Веста -

К'о дете очарана.

Д. Рајковић

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош“