петак, 30. август 2019.

Д. Рајковић - Бати Добричанину у спомен




Бати Добричанину у спомен

Ноћас одлазиш духом, твој најлепши иметак,
За сфером црне јаме, тог васељенског вира,
У постојање тихо, у ведри прапочетак,
Где ћеш утеху наћи и крај својих немира,

И све миле и драге и сапатнике с фронта,
И Орлов Крш и Ловћен по дну Господње дуге,
И Цетиње у цвету са новог хоризонта,
И вечни живот, Бато, ван овог дола туге.

Срешћеш Цара јунака испод великог бреста,
Где са народом збори и храбре одликује,
И све што послератним провалијама неста,
Откриће ти се снова где Господ тријумфује.

Ти већ развијаш једра са Новог Континента
У сусрет постојању где више нема бола,
Где као нова звезда трепери твоја лента
Човека и јунака измеђ' звезданих кола.

Ал' и кад пређеш међу што светове раздваја,
Ти ћеш живет' и с нама кроз небројене смене
К'о дивно људско биће што бодри и осваја
Речју, делом и вером! О, светле успомене!

И к'о што епски рече Владике Рада мати -
Нека не плаче нико над одром мога Сина;
Ни ја се нећу, Бато, над твојим заплакати,
Јер већ утехом ведриш из загробних градина.

21. августа, 1998.                 ДРајковић

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош



          



Нема коментара:

Постави коментар