Д. Рајковић - Бати Добричанину у спомен

Бати Добричанину у спомен

Ноћас одлазиш духом, твој најлепши иметак,

За сфером црне јаме, тог васељенског вира,

У постојање тихо, у ведри прапочетак,

Где ћеш утеху наћи и крај својих немира,

И све миле и драге и сапатнике с фронта,

И Орлов Крш и Ловћен по дну Господње дуге,

И Цетиње у цвету са новог хоризонта,

И вечни живот, Бато, ван овог дола туге.

Срешћеш Цара јунака испод великог бреста,

Где са народом збори и храбре одликује,

И све што послератним провалијама неста,

Откриће ти се снова где Господ тријумфује.

Ти већ развијаш једра са Новог Континента

У сусрет постојању где више нема бола,

Где као нова звезда трепери твоја лента

Човека и јунака измеђ' звезданих кола.

Ал' и кад пређеш међу што светове раздваја,

Ти ћеш живет' и с нама кроз небројене смене

К'о дивно људско биће што бодри и осваја

Речју, делом и вером! О, светле успомене!

И к'о што епски рече Владике Рада мати -

Нека не плаче нико над одром мога Сина;

Ни ја се нећу, Бато, над твојим заплакати,

Јер већ утехом ведриш из загробних градина.

21. августа, 1998.                 Д. Рајковић

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош“