петак, 30. август 2019.

Д. Рајковић - У јеку Српске ноћи




У јеку Српске ноћи

Док се под туђим небом песма Слободи вије
И осиони старци тону идејном баром,
Ми притежемо омче око сопствене шије
У седмо-јулском слављу са другом тамничаром!

Где су ишчезли снови?! Зар дела Немањића
И Душанове међе не значе ништа више!
Зар легендарна жртва Стевана Синћелића
У борби за Слободу - никог не инспирише!

Зар не напаја груди плејада великана
Што се под Карађорђем као лавови бише
Противу насилника, дахија и султана
И добру српску земљу- свом крвљу искупише.

Зар ни поратне жртве трагичне Зеленгоре
Или колоне мртвих око Кочевја сива
He буде општесрпско гнушање на злотворе
Из братоубилачких партиских офанзива!

He, осим празнословља и беспредметне граје,
Нико изворно ништа још предузео није;
Наше пећинско доба неокрњено траје -
У знаку развалина, јада и мизерије.

Јер изворима српским помућене су воде;
Жртвене снаге духа заледила је страва;
За то и нема никог да тргне мач Слободе:
Где су хероји мртви - племе сном мртвим спава.

7. јула, 1992.                     Д. Рајковић           

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош


          



Нема коментара:

Постави коментар