уторак, 27. децембар 2016.

Младен Ст. Ђуричић - Пред падом Једрена

Пред падом Једрена

Вазда, кад би где писнула труба
Ко оро небу летео је смело;
Освета му је била свето дело,
Освета тако крвава и груба!...

Најзад ко део гвозденога стуба
Охол је стао пред Једрене бело,
Ал’ тад му туга згрчи биће цело,
Пред падом овог горостаса – дуба!

Ај, џине, царе трију силних мора
Зашто ти чело тако пуно бора,
Зар младост неће повратити снове?

Зар ових дана, цветају руже
Да с мунарета хоџе ти протуже
Вај, за одласком деце пророкове…

Младен Ст. Ђуричић

“Балкански рат” бр. 9   1913









недеља, 25. децембар 2016.

Карловчанин и Карловкиња

Карловчанин и Карловкиња

А што су ми Карловкиње беле румене?
Вино пију, папар зобљу, те су румене.
Кад муж иде на орање, жена у крчму;
Кад муж иде са орања, жена у кревет:
“Јао мужу! леле мужу!умрети оћу!”
“Јао жено, жива жељо! а што ми ти је?”-
“Јао мужу! леле мужу! глава ме боли.”-
Јао жено, жива жељо! да што ћу ти ја? –
“Јао мужу! леле мужу! тражи ми лека:
Дозови ми нероткињу, која не роди,
Да умеси погачицу трипут сејану;
Испеци ми шарку коку, која не носи,
И петлића без репића, који не пева;
Донеси ми кондир вина од три године.”



“Српско Коло”   год. III