петак, 28. новембар 2014.

Димитрије Јевтовић Полимац - Последња искра

Последња искра

Још последња искра утрнула није;
Још слободе има, не клоните тако
Јер последњи ув’јек најслађе се смије
Онај што је некад у јадима тапко.

С Дурмитора, Кома, још пробили н’јесу
Милион им треба до „Царева Лаза”
И крвавог Спужа на гордоме вису. -
Свуда смрт их чека и крвава стаза!

Свака наша душа под теретом грца
Брат за братом плаче …. То је горка чаша.
Примамо вас радо отворена срца, -
Наши голи крши, то је земља ваша.

Не губите наде у Божију Вољу
Све док српско сунце по Ловћену грије -
На староме светом цетињскоме пољу
Још последња искра утрнула није

Беране, децембар 1915.
Д. М. Јевтовић - Полимац


Вјесник бр. 66 1915.





Ст. Ђурашковић - На гробу Сава Митрова Лековића

На гробу
Сава Митрова Лековића

Знадем, смрти да је тебе
Подложна ти душа свака,
Знадем и то тужна да си
Ал’ свакоме подједнака.

И пред твојом силом јаком
Нико виши, мањи, није
Нит’  ко може имат’  моћи
Да с’ од тебе куд сакрије.

Па кад право такво имам
На све шта је у св’јет живо
Одкуд може мојој души
Да је на те ишта криво?

Ал’  јест криво што ти сада
Лековића узе Сава,
Баш у зори српске среће
Стога што те презирава.

Јер када је преша била
Да се за род крвца лије,
За те, смрти, он мараше
Колико да те било није.

Па што тако нагло стиже
над таквијем убојником,
Изгледаш ми да си стога,
Да си већим осветником.

Па због тога што га узе
У  ‘во доба криво ми је,
Јербо сједи то не виђе
Како зора сада сије.

Како Србин сложно сада
Османлију туче, бије.
Како злотвор гледа сада
Српство силно као прије.

Ти га смрти из нас узе
Ал’  од цв’јећа неувелог
Поставиће српска вила
На гробу му једно перо.

То ће перо истакнути,
Да се знаде, ради знака;
Да у гробу леже кости
Једног српског зор јунака

Е, па смрти, каквијем си
Осветником њему била
Кад му не да да погиба
Са цвијећем српска вила!

                   Ст. Ђурашковић


Цетињски Вјесник  бр. 4    1913







Симо Ђ. Кривокапић - Наш је Скадар

Наш  је Скадар

Наш је Скадар! то престоље,
Некадашње равне Зете;
А ко има право боље,
Нека пошље своје чете.

Амо гдје ‘но топи јече,
Амо гдје се и крв лије
Нека види како сјече
Ханџар, као л’  пушка бије.

Наш је Скадар! - мора бити,
То су били наши шанци,
И наш ће се барјак вити
На скадарској грудобранци.

Скадар пуштит’  Србин неће,
Из крвавих својих шака,
Па ко хоће нек нам креће
Да бој бије из пушака.

Наш је Скадар! сада више
Па што хоће двије владе,
У Беч нико и не дише,
У Рим нико нема наде.

Наш је Скадар! и сва поља,
Срб одавно за њим јеца,
Па на њему од покоља
Пали људи, жене, дјеца.

Трешњево, 1. априла 1913.

Симо Ђ. Кривокапић



Цетињски Вјесник к бр. 35  1913.





Симо Ђ. Кривокапић - Опсједнутом Скадру

Опсједнутом Скадру

Обузела врева и брда и доље,
Град се Скадар тресе нико нема мира,
Човјек чојка тражи да се с њиме коље;
А убојна труба јуриш војсци свира!

С Бардањола туку убојити топи,
Не бира се пута, не тражи се стазе,
Из груди јунака црна крвца лопи,
Кроз крв проливену храбро војске газе.

На врх Тарабоша гдје се шанци б’јеле,
Гдје се од убојног праха магла диже,
Тамо иду трупе наше војске смјеле,
И на врху горе чета, чету стиже.

И димен се страшни дигао и вије,
И плам врући суља у небесне зраке,
Рекао би од свуд гром да силно бије,
И Тарабош да ће прснут’  у облаке.

Као хитре стреле топови убојни,
Удариће муњом што још тамо стоје,
Јер ће Срби казат’  - они су достојни
Синови прадједа и Србије своје.

Под Тарабошем, 26. јануара 1913.
                         Симо Ђ. Кривокапић


Цетињски Вјесник  бр. 23  1913





Љубомир Ибријски - Црногорским учитељима



Црногорским учитељима

Посвећено сјенкама учитеља Илије Лопичића
и Новице Ивовића погинулим под Тарабошем
28. септебмра 1912. год.

Као носиоци културе и знања,
Ма да своје нигда не добисте право,
Достојни сте свагда били свога  звања,
Што вам је Господар увијек признав’о

Родољубљем светим напајасте груди
Малених синова своје домовине;
Причасте им прошлост и овај час худи
На Косову слома наше царевине.

Причасте им славу Србинова рода
За вријеме наших старијех Владара,
Причасте им муке српскога народа
У тешком окову грознох зулумћара.

Улисте им љубав према милом роду,
Да готови буду за њ’  све жртвовати;
За част домовине и српску слободу,
Да увијек спремни буду живот дати.

Да би и примјером својим показали
Како треба живот роду дати своме,
У редове војске сви сте похитали,
Тамо, гдје се сабље и ханџари Ломе.

И сваки именом војника се горди,
Поносно ступајућ’  у редове чете,
А гдје треба живот жртвоват’  слободи
И ви, к’о  јунаци, падате, гинете.

Гинете, падате к’о  јунаци смјели,
Вјерни домовини и Владару своме,
Те сте себи сплели вјенац неувели
Учитељи драги, у народу своме. -

                               Љубомир Ибријски


Цетињски Вјесник  бр. 7  1912






Вођи Црногораца Краљу Николи



Вођи Црногораца Краљу Николи

Да ће престат’  бол и мука -
Давно рече Твоја Вила;
Најпрва је твоја рука
За сабљу се прихватила.

Са Дечића топ је први
Петар Твој син опалио,
И у ватри и у крви
Загазио и крв лио ….

Бриге, патње, тешка љета
Не сломише мушку вољу;
Ка’  да ти је тридесета
На бојноме летиш пољу ….

Без заклона и без страже
Уређујеш храбре чете;
А витезу Бог помаже,
Да до своје стигне мете ….

Кад Ти један војник па’не,
Ти га као сина жалиш,
Цјеливаш му љуте ране,
Посмртницу сам му палиш ….

Сад на Скадар Твоје чете
Крвавијем оком мјере,
Жудне к њему да полете,
Да униште људождере ….

А Ти чекаш, и ако знаш,
Да би Скадар одмах пао,
Док соколе такве имаш,
Које си сам његовао ….

Жао Ти је једног  борца,
Да жртвујеш на бојишту;
Јер знаш живот Црногорца,
Да потребе нове ишту ….
                       
                                  С-Вид.


Цетињски  Вјесник  бр. 7  1913






понедељак, 17. новембар 2014.

Михаило Балетић-Рудињанин - Г. Бају Гардашевићу


Г. Бају Гардашевићу
народном посланику
и члану
Клуба Народне Странке

Борите се, посланици,
Ко ће више, ко ће боље! -
Знали смо те одабрати,
Посланиче тврде воље.

Па не гледај на лакомце
Уз вишега што се пење,
Но јуначки чувај своје
И народно повјерење!

Од када си настануо,
Племену си права дика,
Па ни тамо нек не буде
Врснијега посланика!

Клеветнику отпор буди,
Да и до нас свјетлост стиже,
Нек се слога и напредак
И Народна Странка диже.

Ми смо смјели Рудињани
Вјерни своме Господару,
И харни смо вама свима
На труду ви и на мару,

Јер ће ваши труди часни
Бити гром за отпаднике,
Што ће сломит лажне приче
И слободе противнике!

Михаило Балетић-Рудињанин








Вој. Шако Петровић - Програму прве у Црној Гори-Народне странке


Програму прве у Црној Гори-Народне странке

О, паћени голубићу,
Што да мориш твоја крила!
Зар те жели, зар те воли
Домовина твоја мила!

Зар не видиш омладинце,
Зар не видиш бајонете
Гдје пријете омладини,
И около тебе лете?!

Ка’  сироче потуцаш се
Од немила до недрага …
- Дан рођења не даде ти
Домовина твоја драга,

Но у славном Дубровнику
Ти угледа бјела свјета,
Ал’  ка’  соко лак и чио
Отуда нам ти долета.

Па полети, смјели тићу,
У небеске пређи дворе,
Па се милом Богу жали
За неправду што ти творе;

А ми ћемо, вазда вјерни
Богу, Књазу и народу
Борити се за напредак,
И за  слогу и слободу!

Вој. Шако Петровић
Предсједник
Клуба Народне странке








субота, 15. новембар 2014.

Антун Којовић - Пјесам



На 1811. слављећи се дан рожанства ћесара и краља Наполиуна Первога Покровитеља

Пјесам

Тамо у Ловћен на висине,
Според њега у све планине,
Жуборећи горске птице
И уресене јаребице
Рани славић дружбон у Спас
Здрав рекоше Наполеон наш.
То весело птица рекла,
Будва гласну: та се стекла¹.
Уздержа му Вушњи царство!
Проживио Величанство!
Да - гласуј так’ и задрин -
До на љета амин, амин!
Будве гласе, Боже, услиши:
Наполеона ти узвиши!


¹Од стећи се; овдје = догодити се